Dvorski kompleks Karađorđevića na beogradskom Dedinju trebalo bi da iduće godine bude proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja, budući da je reč o jedinoj izvorno sačuvanoj vladarskoj rezidenciji u Srbiji.
Procedura izrade nacrta zakona je pri kraju. Potom o njemu treba da se izjasni Ministarstvo za kulturu, pa da ga Vlada Srbije u formi svog zakonskog predloga uputi parlamentu na usvajanje.
Donošenjem ovog zakona dvorska zdanja bi postala direktni korisnici državnog budžeta, a ne kao do sada-indirektni za čije održavanje se odvajaju sredstva preko Ministarstva za kulturu, po potrebi ali i mogućnostima, čak i iz budžetskih rezervi.
Srpski VersajInicijativu da se dvorski kompleks proglasi za kulturno dobro od nacionalnog značaja podržao i princ Aleksandar Drugi, uključujući i predlog da se zgrada Dvorske straže pretvori u adaptirani muzejski prostor u kojem bi se izlagale dvorske dragocenosti. Dedinjski dvorovi koje je podigao kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj, a koje njegovi potomci nazivaju i srpskim Versajem prostiru se na 135 hektara, od kojih je 90 pod šumom. Osim starog Kraljevog i Belog dvora obuhvata više pratećih objekata i dvorski park. Kraljev ili stari dvor sa pridvornom kapelom svetog Andreja Prvozvanog podignut je između 1925. i 1929. Beli ili Prinčevski dvor takođe je izgrađen novcem kralja Aleksandra Prvog, kao rezidencija za njegove sinove: prestolonaslednika Petra i kraljeviće Tomislava i Andreja. Zdanje je zidano između 1934. i 1939. |
Naime, za zdanje Karađorđevića , u kojem od avgusta 2001. živi jedini sin kralja Petra Drugog, princ Aleksandar Drugi sa suprugom princezom Katarinom, Srbija je u 2009. godini izdvojila 60 miliona dinara, što po trenutnom kursu iznosi oko 630.000 evra.
Od te sume 20 miliona dinara je dato preko Ministarstva kulture pod stavkom "Zaštita kulturne baštine", a 40 direktno iz budžetskih rezervi.
Iz tih sredstava, prema izveštaju državnog revizora, 20 miliona dinara je otišlo na troškove reprezentacije, posluge i druge radne snage, dok je, između ostalog, održavanje voznog parka Karađorđevića koštalo 466.000, a za kupovinu štampe je otišlo 57.000 dinara. Za kancelarijski materijal je utrošeno 341.000, za poštanske marke 136.000, a za nabavku i održavanje kompjutera 424.000, dok je za baštensku opremu i održavanje dvorskog parka izdvojeno 519.000 dinara.
Sredstva za dedinjske dvorove, kako podsećaju u kancelariji princa Aleksandra izdvajaju se iz budžeta Republike Srbije unazad pet godina i prestolonaslednik dva puta godišnje nadležnim državnim organima dostavlja izveštaj o utrošenom novcu.
– Na državi je da se stara o održavanju
Samo na korišćenjePre nego što su mu uručeni ključevi polovinom jula 2001. između princa Aleksandra Drugog Karađorđevića i vlade tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, ugovorom je preciziran način korišćenja dvorova na Dedinju. Ugovorom o korišćenju nije predviđen rok trajanja, ali je precizirano da i pokretnu imovinu može da koristi s tim što ne sme da je otuđi, a umetnine moraju biti adekvatno izložene i dostupne javnosti po potrebi. Ugovorom između tadašnje Savezne vlade i princa Aleksandra Drugog Karađorđevića umesto termina "pravo korišćenja" upotrebljen je opisni izraz: "ovlašćen da drži, upotrebljava i koristi". |
dvorskog kompleksa na Dedinju, jer je se radi o imovini Republike Srbije. Država je ove dvorove održavala od završetka Drugog svetskog rata, kad ih je i nasilno prisvojila, pa do 2001. godine.
Od avgusta 2001. kada se prestolonaslednik sa porodicom uselio pa do aprila 2004. finansijski teret sanacije i održavanja Belog i Starog dvora, on je podneo i to ga je koštalo dva i po miliona evra sopstvenih sredstava.
Tek u 2004. godini, nakon što je Republika Srbija donela odluku da se dvorski kompleks otvori za turiste i da prihod od ulaznica ide u državnu kasu, država je izdvojila 50 miliona dinara iz budžeta.
Naredne godine je to bilo 90 miliona, dok je 2006. dato 120 miliona, zatim godinu dana kasnije 135 miliona, a 2008. je izdvojeno 30 miliona dinara.
Od tada je broj zaposlenih na dvoru smanjen za 20 odsto, dok su preostalim uposlenicima zarade umanjene linearno za 10 odsto.
Prestolonaslednik Aleksandar nema nikakvu apanažu od države, kao ni njegovi savetodavci. Ljudi u Krunskom savetu i Krunskom veću, kao i u drugim savetodavnim telima krune angažovani su kao volonteri i svoje članstvo doživljavaju kao čast – objašnjeno je "Vestima" u dvorskoj kancelariji.
Umetnine od neprocenjive vrednostiPrema popisu, kraljevske palate na Dedinju imaju umetnine od neprocenjive vrednosti. Dragocenosti obuhvataju dela evropskog i jugoslovenskog slikarstva, jugoslovensku skulpturu, zatim ručno rađene tepihe i tapiserije, te predmete od srebra, porcelan, kristal i biljurno staklo, stilski nameštaj i biblioteku. U kolekciji slika su dela čuvenih italijanskih, flamanskih, holandskih, francuskih, nemačkih majstora od rane i zrele renesanse, preko baroka i klasicizma, do umetnosti 19. veka. Dvorske kolekcije srebra potiču iz poznatih evropskih radionica 18. i 19. veka, kao i ono što je do danas preostalo od nameštaja, staklenih predmeta i porcelana. U biblioteci, koja ima oko 35.000 naslova, najstarije knjige su iz 16. veka. |