Dečaci FK Dijamant (plavi dresovi) savladali su austrijsku ekipu Vestbanof
Naš zemljak Rajko Mijatović od 1990. godine živi u Lincu, gde radi kao konobar u restoranu u naselju Klajnminhen. Rođeni Beograđanin, osim ugostiteljskog posla, zaljubljen je u "najvažniju sporednu stvar na svetu" – fudbal. Već desetak godina zajedno s prijateljima je "alfa i omega" FK Dijamant.
Mada mu mnogi zameraju što je ovaj uspešni kolektiv većinom sastavljen od Bošnjaka, Rajko se nikada nije obazirao na "dobronamerne" komentare. Uostalom, istina je da su mnogi, bez obzira na veru i nacionalnost, sa prostora bivše države članovi ovoga uspešnog kolektiva.
Najviše zahvaljujući profesiji stekao je kroz ugostiteljstvo niz prijatelja, i to većinom Austrijanaca koji su redovni gosti u njegovom restoranu. Oni su ga svojevremeno – kada su čuli da postoji Dom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj u Beogradu – podržali u ideji da jednom godišnje prikupe dečje stvari.
Uz njih, upravo pomenuti Bošnjaci takođe daju koliko god mogu kako bi pomogli ugroženim mališanima. Rajko obično za novembar planira odlazak u jedno od najvećih prihvatilišta za mališane u Srbiji, kako bi makar za trenutak obradovao decu.
– Drago mi je što imam priliku da pomognem nezbrinutoj deci, jer svaki trenutak pažnje za njih je od neprocenjive važnosti. Mojim stalnim gostima i prijateljima još sam pre mnogo godina pričao o Zvečanskoj i oni od tada, kad god su u prilici, donesu stvari za decu, bilo nove ili već korišćene. Svi to rade od srca – ističe naš zemljak dodajući da i članovi njegove familije nekoliko puta godišnje posećuju Zvečansku.
– Supruga i ćerka, koje žive u Beogradu, dva-tri puta puta godišnje odu u Zvečansku kako bi predali poklone deci. Pošto često putujem u Beograd, dosta stvari donesem iz Linca, a njih dve se takođe angažuju da prikupe što više odeće, kako bi deci u Zvečanskoj koliko-toliko obezbedili srećnije detinjstvo – kaže Mijatović.
On dodaje da će i ubuduće, u saradnji sa prijateljima i gostima restorana u kojem radi, nastaviti da prikuplja poklone za Zvečansku, jer je, kako kaže, "ljudski i moralno pomagati ugroženoj deci".
