Na vrhuncu Hladnog rata, počevši od 1950. godine, Edgar Huver iz FBI i Alen Dals iz CIA, agresivno su regrutovali bivše naciste i trenirali ih kako bi špijunirali komuniste i Sovjetski Savez. Huver i Dals su verovali da "moralne razlike sa nacistima nisu dovoljne kako bi zanemarili njihovu vrednost u borbi protiv Rusa".
CIA je zaposlila bivšeg pripadnika nemačkog SS koji je bio kriv za "manje ratne zločine", piše u američkim dokumentima. Dokumenti otrkivaju da je 1994. godine advokat CIA izvršio pritisak na tužioce koji su pokrenuli istragu protiv tada bivšeg špijuna zbog sumnje da je učestvovao u masakru nad hiljadama Jevreja u Litvaniji. Istraga je na kraju prekinuta.
Zvaničnici FBI su 1980. odbijali da "lovcima na naciste" pri američkom ministarstvu pravde otkriju informaciju o prošlosti svojih nemačkih špijuna. FBI je ’80-ih godina znao za 16 bivših nacista koji su tada radili za CIA. Pojedini špijuni su za vreme Drugog svetskog rata bili na najvišim pozicijama Trećeg Rajha.
Oto fon Bolšving je bio oficir SS i mentor Adolfa Ajhmana, arhitekte "Finalnog rešenja“, dokumenta koji je sadržavao plan biološkog odstranjivanja Jevreja na tlu Evrope. CIA ga je posle rata zaposlila kako bi špijunirao u Evropi, a 1954. godine je dobio kuću u Njujorku gde se preselio sa svojom porodicom.
Kada su Izraelci uhapsili Ajhmana, vlasti SAD su zaštitile Bolšvinga koji je mirno živeo još 20 godina. Pošto je njegova prošlost otkrivena, Nemac se odrekao državljanstva SAD-a, ali je ubrzo posle toga umro.
Norman Goda, istoričar pri Uniferzitetu na Floridi koji je radio na deklasifikovanju dokumenata, tvrdi da je veza između CIA i nacista još veća, ali da mnogi dokumenti ostaju prekriveni velom tajne.
"Američki zvaničnici su direktno ili indirektno zaposlili veliki broj bivših nacista i njihovih istočkoevropskih saučesnika koji su svesno priznali da su učestvovali u ratnim zločinima", rekao je Goda i dodao da ni jedan od bivših nacista u redovima CIA danas nije živ.
