U Bosni i Hercegovini u nedelju se održavaju lokalni izbori za načelnike opština i gradonačelnike gradova, kao i za mesta u opštinskim i gradskim većima i skupštinama.
Kandidat SNSD-a za odbornika u Banjaluci i nekadašnji ministar policije RS Dragan Lukač kaže za “Vesti” da je ključan cilj ove stranke da najvećem gradu Republike Srpske vrati strateške projekte i infrastrukturno ga poveže kako sa Istokom, tako i sa Zapadom.
On upozorava da se sa zaoštravanjem situacije na Bliskom istoku Evropa sve više suočava sa radikalizacijom islama i snaženjem vehabističkog pokreta koji je posebno jak u BiH.
Značaj izbora
Zbog čega su ovi lokalni izbori važni za Srbe u BiH?
– Više je razloga. Najpre, u opštinama u Federaciji, a posebno tamo gde ima povratničkog srpskog stanovništva, oni mogu da kroz lokalne zajednice dobiju svoje predstavnike i ostvare prava koja su im već decenijama unazad uskraćena. Srbi su u Federaciji BiH građani trećeg ili četvrtog reda, a pritom malo je opština gde se srpsko stanovništvo vratilo. Najviše je povratnika u opštini Drvar i tim zapadno-krajiškim opštinama Glamoč, Grahovo, Petrovac. Nažalost, Srbi su podeljeni po opštinama i lokalnim zajednicama i zbog toga je njihov politički uticaj veoma ograničen i teško ostvaruju svoje potrebe.
O povratku više niko i ne govori, grešimo li?
– Čini se da na nivou Federacije čak i nema ozbiljne želje da oni tamo ostanu na svojim ognjištima. Zato ne treba da čudi što sve više mladih ljudi gleda da ode u potrazi za boljim životom. I odlaze. Ili u Republiku Srpsku, Srbiju ili u neku od evropskih zemalja. Svakim danom sve ih je manje u Federaciji. Većina koja se vratila je starija populacija i što kaže naš narod: “Vratili su se da umru na svom ognjištu.” I sigurno da Srbima u sledećim godinama sledi potpuni nestanak u Federaciji BiH.
Kada je reč o Republici Srpskoj ključ lokalnih izbora je Banjaluka. Tamo je na vlasti PDP Draška Stanivukovića. Šta je za SNSD sve sporno u onome kako je upravljao poslednje četiri godine?
– Banjaluka nije samo najveći grad u kome se nalaze sve republičke institucije, već i važna strateška tačka. Najduži niz godina vlast je predstavljala SNSD koja je pre četiri godine izgubila te izbore. Građani su očigledno hteli neke promene, ali mislim da su nakon ove četiri godine shvatili da su pogrešili. Ni Stanivuković ni njegova stranka nisu uradili apsolutno ništa od strateški projekata koji su bitni za napredak i razvoj Banjaluke. Podsetiću da je upravo zahvaljujući gradonačelnicima iz SNSD-a Banjaluka doživela procvat. Od prosečnog grada sada je rame uz rame sa savremenim evropskim gradovima. I to primećuju svi koji dođu, a nisu bili poslednjih 10 ili 20 godina. Međutim, poslednje četiri godine nije napravljeno ništa osim “šminkanja” pojedinih parkića ili promena od kojih je korist imao samo manji broj stanovnika u nekim naseljima.
Šta je od strateškog interesa za Banjaluku, a nije urađeno?
– Jedan od takvih projekata su mostovi preko Vrbasa koji su neophodni da bi povezali dve strane grada i koje je SNSD već bio započeo da radi, ali je Stanivuković od toga odustao. Sada je jasno i da je potpuni promašaj njegov projekat “saobraćajne revolucije”. Taj projekat je zapravo jedino doprineo potpunom saobraćajnom kolapsu. Mnogi građani kažu da više ne znaju da voze po Banjaluci jer su ulice toliko izmenjene kroz taj novi režim saobraćaja da je postalo neodrživo stići bilo gde. Ideja je da odmah po preuzimanju gradske vlasti to promenimo, da vratimo saobraćaj u one tokove na koje su građani navikli, a pritom ne doprinose ovakvim gužvama kakvima smo svi svedoci.
Šta su aduti SNSD-a na ovim izborima?
– Podsetiću da su upravo zahvaljujući vladi SNSD počeli da se rade prvi kilometri auto-puteva. Već imamo auto-put prema Gradišci, radi se most preko Save i biće povezan na auto-put Beograd-Zagreb što otvara Banjaluku prema zapadnim zemljama. Takođe, auto-put do Doboja je već urađen, a nastavljamo da radimo i auto-put prema Bijeljini kako bi povezali čitavu Srpsku sa Srbijom i sa Beogradom. U planu je i auto-put od Banjaluke prema moru, preko Manjače. Banjaluka će na taj način postati čvorište, raskrsnica i od zapada prema istoku i obrnuto. Svi koji žele da stignu do mora iz pravca Mađarske imaće najkraću relaciju upravo preko Banjaluke. Tu geostratešku poziciju grad je imao i u bivšoj Jugoslaviji, pa i Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Istovremeno, završetkom svih ovih auto-puteva i Banjaluka i Republika Srpska će postati ekonomski igrač u regionu. Zbog toga je važno da se ovaj zastoj od četiri godine što pre prevaziđe i započnu strateški projekti koji će za Banjaluku značiti ubrzan i dobar razvoj u narednom periodu.
Borba protiv terorizma
Osam godina ste bili ministar policije Republike Srpske. Kako ocenjujete aktuelnu bezbednosnu situaciju u regionu. Zapad stalno apostrofira BiH i KiM kao potencijalna žarišta sukoba?
– Ovaj region je bio zanimljiv svima, barem kada je reč o Evropi. Jesmo bili žarište od 1992. do 1995. godine, ratovi od Slovenije pa sve dole do Kosova i Metohije. Bivša Jugoslavija se raspala u tim ratovima. Napravljene su mini-države i situacija ovde nije u potpunosti završena. Neke države su već ušle u NATO, druge nisu ili imaju težnju. Istovremeno, Srbija pokušava da zadrži neutralan status jer ne treba zaboraviti da je NATO bombardovao Srbe i u BiH i u Srbiji i da srpski narod nema naklonost, barem ne u ovom trenutku, da ulazi u tu Alijansu. Svakako nestabilnosti doprinose i unutrašnje turbulencije. Ako se zadržimo na BiH znamo da su ovde tokom rata boravili brojni mudžahedini koji su ostavili svoje korene. Posle rata je ojačao vehabijski pokret koji je specifična organizacija. Ali, pokazalo se da su svi teroristički akti koji su se dešavali ne samo na tlu BiH, već i po Evropi bili povezani upravo sa ovim pokretom koji trenutno ima na hiljade sledbenika.
Kakva je situacija u Republici Srpskoj?
– MUP RS je posle terorističkog akta u Zvorniku kada je napadnuta policijska stanica i ubijen jedan policajac od strane jednog od pripadnika vehabijskog pokreta, formirao Upravu za borbu protiv terorizma koja se bavi upravo ovim problemom. Cilj je da se drže pod kontrolom pripadnici vehabijskog pokreta, njihovi kontakti, veze… Na osnovu tih naših informacija koje smo dostavili i nekim evropskim zemljama usledila su brojna hapšenja pripadnika radikalno islamističkih grupa po celoj EU.
Analitičari tvrde da je radikalni islamizam u značajnom porastu, posebno od početka rata u Pojasu Gaze?
– Svedoci smo godinama unazad da je radikalni islamizam u mnogim zemljama u porastu i da je pojavom Islamske države u mnogim državama Bliskog istoka radikalizovan i prostor Evrope. Iz Evrope je hiljade džihad ratnika otišlo da ratuje za ID. Bilo ih je iz Francuske, Nemačke, Belgije, Austrije… Ali, na osnovu broja stanovnika i broja onih koji su se priključili Islamskoj državi, možda je najveći broj njih otišao upravo iz BiH. Prema vestima koje imamo čak više stotina je tamo poginulo u borbama. Naravno, mnogi od njih su se vratili u BiH. Iz tog razloga je i naša Uprava za borbu protiv terorizma morala takve ljude da drži pod kontrolom jer od njih ne možemo da očekujemo ništa drugo već da će širiti taj pokret i da će pokušati privući što više sledbenika. Nažalost, mladih ljudi. Upravo takav slučaj je bio sa pripadnikom vehabijskog pokreta koji je napao policijsku stanicu u Zvorniku. Mlad momak koji do tada nije imao ni prekršaj ni krivično delo, ali je bio u kontaktu sa jednim od pripadnika vehabijskog pokreta koji je ratovao u Siriji. Za šest meseci su uspeli toliko da ga radikalizuju da je uzeo pušku i krenuo da ubija ljude koje nije ni znao ni video i koji mu nikada ništa nažao nisu uradili.
Strah od nove migrantske krize
Dodatni problem je migrantska kriza. Koliko je ona pod kontrolom u BiH?
– Dok je migrantska kriza bila u punom jeku mi u BiH smo mislili da će nas migranti zaobići i da ove bosanske i hercegovačke planine im nisu interantne da bi peške gazili preko njih do Evrope. Međutim, onog trenutka kada je Mađarska zatvorila svoje granice i suprotstavila se politici Evrope oko prijema migranata je bukvalno ostala ruta samo preko BiH. Onda smo se susreli sa najezdom migranata, njihovom kretanju u velikim grupama, po hiljadu čak. To je izazvalo i nestabilnosti i zabrinutost našeg stanovništva. Videli smo da je tu reč o mladim ljudima, između 20 i 30 godina u najvećem broju. I svi su komentarisali da to nisu ljudi koji beže od lošeg života. Republika Srpska je to stavila pod potpunu kontrolu i MUP RS je preduzeo sve mera radi zaštite našeg stanovništva. Ali, plašim se da sa dešavanjima na Bliskom istoku i budućim mogućim ratovima u tom delu sveta vidimo da je veoma lako moguće da se Evropi ponovo dogodi migrantska kriza. Sa većim prilivom migranata i BiH bi bila ponovo izložena tom pritisku.
Sve više vehabija
U Federaciji BiH je više desetina vehabijskih zajednica. Za neke se tvrdi da ni policija ne sme da uđe. To je očigledno opasnost i za Republiku Srpsku, zar ne?
– To nije opasnost samo za Srpsku ili BiH, već i za evropske zemlje. Brojni teroristički akti na tlu Evrope bili su povezani sa BiH. Ili su ti teroristi u nekom trenutku bili prisutni u BiH ili su imali kontakte sa pripadnicima vehabijskih zajednica u BiH ili, a ništa manje opasno, teroristički napadi su izvršeni oružjem, municijom i eksplozivom iz BiH. Ne treba smetnuti s pažnje da je posle rata u BiH ostalo na stotine hiljada komada različitog oružja koje je apsolutno nelegalno. Zbog toga je do njega i najlakše doći na crnom tržištu.
Nakon sloma Islamske države mnogi borci su se vratili u BiH. Koliko to predstavlja opasnost?
– Svi oni koji su se vratili sa ratišta Sirije ili Iraka bili su tamo pripadnici radikalnih islamskih jedinica. Svi su po povratku na neki način evidentirani i procesuirani, ali problem je što su dobijali minorne kazne koje su u proseku iznosile od nekoliko meseci do godinu dana zatvora. Zakon BiH predviđa mogućnost otkupljivanja zatvorske kazne ukoliko je manja od godinu dana i to se plaća oko 10.000 evra. Otuda većina tih povratnika sa ratišta nije ni bila u zatvoru jer su im njihove organizacije platile kaznu.
Koliko su ti borci pod kontrolom kada je reč o Federaciji BiH?
– Plašim se da njih tamo i ne doživljavaju kao neprijatelja. Potekli su iz njihovih redova, kreću se među njima i imaju takve stavove. U Federaciji BiH većina ljudi ipak ne deli takve stavove, u njima ne vide ništa dobro i boje se i za sebe i za svoju decu da ih sutra ne privuku sebi i ne uvedu u neki radikalizam. Većina bosanskih muslimana su i proevropski orijentisani, nisu radikalizovani. Ne interesuje ih to. Takođe, sami muslimani u BiH imaju dosta problema sa ovim, sasvim novim verskim pokretom koji praktikuje radikalan islam. Islamska zajednica u BiH je pre izvesnog vremena pokušala da ih stavi pod kontrolu, ali nisu uspeli u tome. Čak su u policiji kružile informacije da može doći do napada i na džamije u BiH upravo od strane tih radikalnih elemenata. Policija u Federaciji čak nije uspela da ih kontroliše jer naselja u koja su bili organizovani i potpuno kontrolisani od strane vehabija, policija pojedinačno nije smela da ulazi. Nekada, kada su morali da nešto urade, morali su da dođu sa većim brojem policajaca, maltene oklopnim vozilima da bi bili sigurni za svoju bezbednost i da bi izvršili neki policijski zadatak.
Da li takva naselja postoje u Republici Srpskoj?
– U Srpskoj ne postoje ni takva naselja, grupe ili pojedinci koje policija ne može da kontroliše, da uđe u bilo koji objekat ili naselje i da proveri informacije da li neko ima veze sa bilo kakvim radikalnim organizacijama.
