Poslednjih dana oktobra ponovo smo se, zahvaljujući relativno lepom vremenu i terenskom vozilu, prvi put bez dugog i napornog pešačenja obreli na vrhu Rogozne, najpre u selu Odojevići, gde su nas čekali siromašni brat i sestra Gorica i Milan Acković, a potom i u zabitom Pasijem Potoku, gde smo obišli supružnike Dilju i Milanka Drobnjaka. Duže od decenije Milan i Gorica su štićenici našeg Humanitarnog mosta, Dilji i Milanku naši čitaoci povremeno pomažu pet godina.
Da se spreme za zimu
Lep povod za novu posetu bila je donacija od 400 australijskih dolara koju je iz dalekog Melburna na Rogoznu poslala humana porodica Popović, poreklom iz Crne Gore. U propratnoj poruci dobrotvori su naglasili da po 200 dolara šalju Gorici i Dilji i da im je želja da se dobro utople, ugreju i spreme za zimu.
– Dugo nije bilo nikakve pomoći, prošle godine smo se baš namučili i jedva opstali, ali, hvala bogu, ova je bila malo bolja. Najnovija donacija znatno će nam olakšati život, kupićemo najpre lekove za Goricu i najosnovnije namirnice, izmirićemo i deo duga za struju. Ako šta pretekne, obnovićemo i garderobu. Hvala beskrajno porodici Popović. Svevišnjem se molimo da nagradi njihovu dobrotu, ali i humanost svih ljudi iz dalekog sveta koji nam pomažu godinama. Da nije ove pomoći ne bismo mogli da preživimo u ovoj planinskoj zabiti, daleko od grada i ljudi – priča Milan i ističe da mu više od dobijenog novca znači saznanje da nije zaboravljen i sam i da uvek ima dobrih ljudi spremnih da pomognu njemu i njegovoj sestri.
Čuva sestru
– Mogao sam da odem u Novi Pazar, našao bih neki posao, oženio bih se, imao porodicu i verovatno bolje živeo. Ali ljubav prema bolesnoj sestri Gorici (od rođenja ima mentalne probleme) bila je jača. Nisam mogao da je ovako nesposobnu ostavim samu u ovoj nedođiji, grizla bi me savest, patio bih celog života. Od Gorice ne smem da se odvojim
nijednog trenutka, zbog toga ništa ne mogu da radim i zaradim – žali se Milan.
Tešku borbu za goli opstanak vode i supružnici Dilja i Milanko Drobnjak koji već pet godina, od Diljinog dolaska iz Albanije na siromašnu Rogoznu, pokušavaju da se i u poznim godinama ostvare kao roditelji. Bog ih do sada nije pogledao, pre dve godine izgubili su bebu, ali se ne predaju u nadi da će dobiti naslednika i da će uprkos bedi i sirotinji moći da ga odgajaju.
– Čitaoci “Vesti” kupili su nam kravu, frižider i veš mašinu koju ne možemo da koristimo,
jer u kući nemamo vodu. Donacije su potom presahle, ovo nam je prva u ovoj godini,
mnogo nam znači, jer u ovoj zabiti nema od čega da otkinemo dinar – priča Dilja
Drobnjak dok u metalnom koritu pere svoju i Milankovu odeću.
– Želja nam je i da sagradimobar jednu sobicu sa kupatilom koja bi nam, pogotovu ako dobijemo dete, puno značila. Donaciju iz Melburna potrošićemo za namirnice, stiže zima,
trebaće nam puno brašna – dodaje Dilja i naglašava da najveću pomoć očekuje od dobrotvora iz dijaspore i čitalaca “Vesti”.
– Ovde nema ko da nam pomogne, u našem Pasijem Potoku ostala su još dva-tri domaćinstva. Svi su u potrazi za poslom i boljim životom otišli. Mi nismo imali gde da
odemo, još se nadamo da ćemo na kućnom pragu, kakav god da je, dočekati bolje dane – dodaje Milanko.
Skoro godinu dana bez donacije dobrotvora bila je i Mihrija Murić iz sela Stup u opštini Rožaje. Samohrana majka koja, nakon smrti supruga Abdulaha, sa svojih deset prstiju,
a najviše radeći kao drvoseča, školuje sinove Enesa i Ernesa. Naši čitaoci uz Mihriju
su, sa kraćim prekidima, deceniju i po. Poslednju pomoć od 100 franaka, pristiglu
ovih dana, poslala joj je naša čitateljka Erna Mulić iz okoline Berna.
Teški poslovi
– Dobrotvori su nas spasli, kupili su nam motornu testeru, kravu, nekoliko koza, šporet i frižider. Pred svaku zimu dobijali smo novac za brašno i druge namirnice, da nije bilo čitalaca “Vesti”, ne bismo opstali u ovoj zabiti – priča Mihrija i ističe da joj i najteži muški poslovi nisu teški i strani, ali da ih, posebno zimi, nema. Donacija iz Švajcarske pomoći će joj da obezbedi zalihe brašna potrebne za dugu i hladnu zimu.
Tihomir ostao sam
Naši čitaoci slali su tokom leta i jeseni pomoć Tihomiru Baloviću, siromašku sa Rogozne koji je godinama sam, bez ikakvih prihoda i mogućnosti da radi, bio uz šlogiranu i nepokretnu suprugu Milicu. Nažalost, Milica je pre nekoliko dana izgubila bitku sa teškom bolešću, pa je Tihomir ostao sam u svom opustelom selu Rajetići. Pomoć dobrotvora i dalje mu je preko potrebna.
