Vera procenjuje da je besparica učinila da se ljudi radije odlučuju da novac daju za toplu i dugotrajnu vunenu čarapu, nego za one iz prodavnice. Od kako je počelo hladno vreme prodala je blizu 100 pari čarapa koje uredno izlaže na kartonskoj kutiji blizu Zelene pijace u Kragujevcu.
– Pletilja sam od 1967. godine i od toga živim. Imam ih u beloj i sivoj boji, farbane, i u svim veličinama. Pravim i muške i ženske. Moje čarape su od tri "kata", imaju tri niti vune. One su kvalitetnije od onih sa dva kata. Te su jeftinije, ali su i ređe, pa se brže pocepaju. Traži narod ove zime i kupuje, valjda im dozlogrdilo da svaki čas trče u prodavnicu po one industrijske koje se začas probuše. Ove moje mogu i da se okrpe – kaže baka Vera dok na zimi stoji u centru Kragujevca i nudi svoju robu.
Mnoge pletilje iz Šumadije je zima i besparica izvela na pločnike gde nude svoju robu. Ima ih ispred bolnica, ambulanti, oko pijaca, kineskih radnji, pa i ispred Fijatove fabrike automobila. Ono što su nekad kupovali samo bajkeri, lovci i ribolovci, sada kupuju skoro svi.
– Ko omaši veličini, može da zameni! Kupuju ih i oni koji imaju parno grejanje. Vunene čarape najbolje je obuti na bosu nogu, tako se stopala najbrže zagreju. Ali, obuća mora da bude broj veća jer ako su cipele tesne, one nemaju efekta – dodaje baka Vera.
Ova pletilja dalje nabraja prednosti vunene čarape i kaže da se suše brže nego pamuk, jedva upijaju znoj, vuna se ne gužva.
