Posle uspešnih postavki u Minhenu, Hamburgu, Jeni, Haleu i Berlinu otvorena je i u Diseldorfu izložba “Vuk i Nemci”, kojom Ambasada Srbije obeležava dva veka od boravka Vuka Stefanovića Karadžića u Nemačkoj. Izložba je realizovana u saradnji sa Univerzitetom “Hajnrih Hajne”, Generalnim konzulatom Srbije u Diseldorfu, Vukovom zadužbinom i Muzejom Vuka i Dositeja u Beogradu.
Pred oko 150 zvanica i posetilaca izložbu su dobrodošlicom i iskrenom zainteresovanošću za srpsko-nemačke kulturne veze otvorili profesor dr Peter Klajnebude, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta na Univerzitetu “Hajnrih Hajne”, i ambasadorka dr Snežana Jovanović, koja je upoznala srpsko-nemačku publiku sa temom postavke, istakavši da ona svedoči o dugim i plodnim kulturnim i prosvetnim vezama Srbije i Nemačke koje su oličene u nosiocima naše dve kulture, kao i da njome proslavljamo važne jubileje u srpsko-nemačkim odnosima.
– Pre 140 godina potpisani su prvi zvanični dokumenti između Srbije i Nemačke, Konzularna konvencija i Trgovački ugovor. Pre 200 godina, boraveći u Nemačkoj, Vuk je ostvario izuzetnu saradnju sa vodećim kulturnim ličnostima – Johanom Volfgangom fon Geteom, Fridrihom Šilerom i braćom Jakobom i Vilhelmom Grimom, dok je naš prosvetitelj i prvi ministar prosvete Dositej Obradović pre 240 godina studirao u Nemačkoj – rekla je ambasadorka Janković.
Svedočanstvo na tri jezika
Potom je profesorka dr Mina Đurić, autorka izložbe i profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, odabravši posebne i široj javnosti manje poznate momente i detalje, sa velikom predanošću govorila o Vukovim susretima u Austriji i Nemačkoj i saradnji sa najpoznatijim kulturnim ličnostima i njihovom zajedničkom izdavačkom radu. Sa velikim nadahnućem je recitovala stihove, publiku “prenela” u Vukova vremena i na interesantan način objašnjava šta nam je u nasleđe i na čuvanje ostavio Vuk. Svako svedočanstvo – bilo da je to fotografija porodice, važne ličnosti, guslara, knjige, pisma, prevoda, priče, pesme, junaka – praćeno je trojezičnim, srpskim, nemačkim i engleskim pojašnjenjem. A pojmova je toliko da su, u smisaono ispunjenoj kompoziciji, obuhvatili dva sprata izložbenog prostora.
Uz prigodno posluženje koje je naša ambasada priredila za posetioce posle razgledanja izložbe, kroz razgovore i nova poznanstva nastavljeno je širenje srpsko-nemačkih veza. Tako je profesor Klajnebude priznao da je za Vuka Karadžića čuo tek tokom pripreme izložbe.
– Zadivljujući utisak na mene je ostavila kulturna razmena od pre 200 godina. I naravno takva izložba jeste osnova za razvijanje daljih srpsko-nemačkih odnosa zasnovanih na uzajamnom razumevanju i podršci – rekao je za “Vesti” profesor Klajnebude i naglasio važnu ulogu koju je u realizaciji izložbe imala dr Aleksandra Živković.
Spojila dve otadžbine
Nišlijka Aleksandra Živković, visoki akademski savetnik na Prirodno-matematičkom fakultetu u Diseldorfu, najzaslužnija je što je taj fakultet, posle slavističkih katedri na tri univerziteta, sada otvorio vrata izložbi “Vuk i Nemci”. To je učinila s velikom ljubavlju prema Srbiji.
– Ova galerija je prostor Univerziteta koji je dobijen od grada i nalazi se na prelepom i važnom trgu. Kroz aktivnosti koje mi ovde ostvarujemo grad se obogaćuje univerzitetskim duhom pa se veoma pazi na svaki planirani događaj. Osim inicijative koja je potekla od naše ambasade i konzulke Branislave Perić, važna je bila saglasnost i podrška dekana i profesora. Zapravo, želja je bila da se privuče što veći broj Nemaca i da im kažemo nešto što oni o nama ne znaju. Univerzitet je dao podršku u svakom segmentu. Doktoranti su sve uradili u okviru naše radne grupe – kačili izložbu, pravili liste, dizajnirali flajere… I posebno je lepo što su svi oni večeras ovde sa nama. Moja koleginica i prijateljica rekla mi je da joj je drago što sam ovde pronašla način da spojim svoje dve otadžbine, jer zna da ja idem kući i kada idem u Niš i kada idem u Diseldorf.
Među oduševljenim posetiocima bile su i učiteljice koje realizuju nastavu srpskog jezika u nekoliko gradova Severne Rajne – Vestfalije. U razgovoru sa konzulkom Branislavom Perić rodila se ideja da za učenike bude organizovana poseta izložbi “Vuk i Nemci”, koja će biti otvorena do 20. decembra.
Namenjena nemačkoj publici
Ambasadorka Snežana Janković je inicijator izložbe “Vuk i Nemci”.
– Pripremajući se za mesto ambasadora puno sam čitala o našim istorijskim vezama i uočila sam taj “dragulj” u kontekstu naše ostvarene veze sa Nemačkom. Onda sam, baš zbog ove tematike, posetila Vukovu zadužbinu i moja zamisao izložbe koja će svedočiti o našim vezama naišla je na razumevanje i bila prihvaćena od strane profesora Boška Suvajdžića, predsednika Skupštine Vukove zadužbine. Izložba je brzo bila pripremljena, ali trebalo je sačekati da se ponovo steknu uslovi za javna okupljanja. Prošlog leta krenula je na put i posle dve biblioteke i tri univerziteta sada je i u Diseldorfu. Namenjena je širokoj nemačkoj publici, trojezičnost joj otvara mnoga vrata, a uokvirena je našom saradnjom sa Nemačkom kao što sam naslov kaže. Na do sada, evo već šest izložbi, uvek je bilo veliko interesovanje naših ljudi koji ovde žive, pre svega ljudi iz akademskih krugova. Svoje zanimanje pokazale su i slavističke katedre i imamo divnu saradnju sa nemačkim slavistima. Osim njih, tu su i drugi ljudi koji se interesuju za našu kulturu – objasnila je ambasadorka Janković.
Svi smo ambasadori
Osim žive reči i slika Vuka Karadžića u svečanoj sali za predavanja, još jedan fini detalj upotpunio je atmosferu sećanja, a to je bila bronzana Vukova skulptura, delo akademskog vajara Marka Brežanina. Tim povodom razgovarali smo sa Nikolom Markovićem, praunukom našeg poznatog vajara. Posle dolaska iz Leskovca u Bohum, Nikola je doktorirao elektrohemiju i osnovao svoju firmu, našao je mesto u novom društvu, ali svoje korene i našu kulturnu baštinu čuva.
– Moj pradeda je završio Likovnu akademiju u Beču i vratio se u Beograd. Posebno je zanimljiv njegov vajarski rad “Reljef Crne Gore” u Cetinju i bista “Crnogorac na straži”. Vukova bista pripada našoj porodici i vezana je za sva moja saznanja i učenja o Vuku i našoj usmenoj književnosti. Danas je svaki pojedinac ambasador naše zemlje kao što je to nekada Vuk bio. Naša je dužnost da našu zemlju predstavimo u najboljem svetlu, bar u onom krugu stranaca u kome se krećemo. Vuk nam je primer i ova izložba nam ne da da to zaboravimo.
Naša, a evropska kultura
Predavanje i izložba ostavili su veliki utisak na Aleksandru Tomić, ovde školovanu doktorku.
– Veoma me zainteresovala priča o Vukovim kontaktima sa velikim umovima Nemačke, kao i značaj njegovog rada kroz koji je naša kultura otvorila sebi evropske granice. Posebno me je iznenadila činjenica da je Vuk bio čak i počasni profesor Jena univerziteta. Naravno, i mogućnost da se sretnemo sa našim ljudima iz različitih profesija posebno me raduje. Jedino mi je žao što nisam povela sinove da upoznaju Vuka, ali i svoje vršnjake i zemljake – kaže Aleksandra koja je izložbu razgledala u društvu porodice Đavolović.
Prijateljstvo s Rankeom
Profesorka Mina Đurić ukazuje da kroz ovu izložbu možemo da pratimo brojne susrete koje je Vuk imao sa viđenim Nemcima svog vremena. Tu su i brojna pisma Getea, Grima.
– Vuk je svojim radom doprinosio dubinskim interkulturalnim kontaktima. Recimo, Rankeova knjiga “Srpska revolucija” objavljena je zahvaljujući beleškama i svemu onome što je Vuk sakupljao o Prvom srpskom ustanku. Rankeova poruka u Mininom spomenaru kaže da je on prijatelj Vukov, ali i celog srpskog naroda. Sa jedne strane vidimo profesionalni odnos na vrlo visokom nivou – nemački kulturni krug je bio zainteresovan za poeziju, prozu, istorijske spise, a onda vidimo da su međusobno gajili i bliske odnose – Grim je pored mnogih pohvala Vuku u Mininom spomenaru zapisao i koliko je divno biti Vukova ćerka. Salon Mine i Vuka bio je središte koje je okupljalo nemački kulturni krug i to bi trebalo danas da nam bude snaga – ističe profesorka Đurić.
