Ono o čemu premijer Aleksandar Vučić i zvanični Beograd ćute, u Briselu se lako sazna. U petak neće biti održana najavljivana konferencija EU – Srbija jer vlasti u Beogradu nisu napredovale na planu reformi pravosuđa i funkcionisanja pravne države.
Kako "Vesti" saznaju iz odlično obaveštenog diplomatskog izvora, zemlje takozvane tvrde struje na čelu sa Holandijom, Švedskom, ali i Nemačkom, smatraju da Srbija nije pokazala obećavane rezultate od kada je u januaru otpočela pregovore o prijemu u EU i da zato nije spremna da otvori pregovare o poglavlju o pravosuđu i pravnoj državi.
– Grčka, kao predsedavajuća država EU, tokom svog šestomesečnog mandata koji upravo ističe nije mogla da učini mnogo za Srbiju jer na planu pravosuđa zaista nije bilo pomaka – rekao je sagovornik "Vesti" blizak grčkom predsedništvu.
Da li će Italija, koja preuzima ulogu predsedavajuće zemlje, moći da učini nešto nije izvesno jer zemlje tvrde linije neće dozvoliti da se ponovi loše iskustvo koje je Evropska unija ima sa Bugarskom i Rumunijom.
Kako saznajemo, Srbija nema gotovo nikakve šanse da uđe u EU pre 2019, čak i ukoliko pokaže bolje rezultate tokom pregovaračkog procesa nego što je to do sada bio slučaj. Skoro sve države EU smatraju da pre otvaranja vrata novim članicama treba da se izvede veliko spremanje unutar Unije u sadašnjem sastavu.
Ovo najbolje ilustruje nacrt zaključaka upravo održanog sastanka Narodne evropske partije, najveće političke grupacije desnog centra u Evropskom parlamentu, u kojoj dominiraju Nemci, a u koji su "Vesti" imale uvid.
"Naš kapacitet primanje novih članica je ograničen. Kažemo ‘ne’ novim prijemima u EU tokom ovog saziva Evropskog parlamenta (2014 – 2019). Ne isključujući nijednu mogućnost, treba u tom periodu da se usredsredimo da prvo stvorimo unutrašnje uslove za (kasnija) proširenja", piše u dokumentu zaključaka Narodne evropske partije, čiji su se članovi prošlog vikenda okupili u Portugalu da bi utvrdili strateške prioritete za naredno petogodište.
Ovaj stav zastupa i Nemačka čiji poslanici u Evropskom parlamentu u novom sazivu dominiraju više nego ikada. Nemci predsedavaju u četiri od šest najvećih politiekih grupa. Nemci su predsednici Narodne evropske partije (desni centar), Socijalističke partije, Zelenih i Udružene levice. Ako se zna da na državnom planu nemačka kancelarka Angela Merkel nosi najveću težinu od svih državnika EU, onda je jasno da će o proširenju Evropske unije odlučujuću reč da ima Berlin.
|
Španija protiv Albanije |
BERLIN ZAKLETVAMA NE VERUJE – TRAŽENA TRI USLOVA
Upozorenje Angele Merkel
Pre nepune dve nedelje prilikom posete Vučića Berlinu Angela Merkel je rekla da Berlin ima konkretna očekivanja od Srbije u pristupnim pregovorima koja se tiču pravne države, pitanja Kosova i privrednog usaglašavanja.
– Saradnja Nemačke će zavisiti od transparentnosti i toga koliko će situacija u pravnom pogledu biti stabilna – upozorila je tada Angela Merkel.
Premijer Vučić tada je obećao da će Srbija da se ponaša odgovorno i da će da bude pouzdan partner Nemačkoj. On je obrazložio da Srbija želi što više nemačkih investicija i rekao da je na Srbiji da ubrzano radi na reformama i donošenju potrebnih zakona. On je čak izjavio da Beograd želi još veće prisustvo Nemačke na Balkanu i tvrdio da će Srbija biti simbol stabilnosti.
Istom prilikom obećao je da će tokom leta da budu doneti zakoni o radu, privatizaciji i stečaju. Osim toga, negirao je cenzuru medija, a Merkelova je samo kratko rekla da Srbija u tom pogledu mora da ide istim putem kao i druge zemlje koje su se priljučivale EU.
SISTEMSKO UNIŠTAVANjE SUDOVA I TUŽILAŠTAVA
Reformisano rasulo
Reformama u pravosuđu pristupilo se u u vreme kad je državom rukovodila DS Borisa Tadića i ministar Snežana Malović. Tada je obavljena teritorijalna reorganizacija sudova i mnogo sudija je uklonjeno iz pravosuđa administrativnim putem. Oba rešenja pokazala su se nefunkcionalnim i jalovim, a ocene o korupciji i stanju uopšte u pravosuđu ostale su katastrofalne.
Tadašnja opozicija predvođena SNS-om kritikovala je pokušaj reforme u pravosuđu, a Ustavni sud omogućio je uklonjenim sudijama da se vrate na posao, pa su čak i mnogi najavili da će da tuže državu i traže odštetu.
Posle smene režima, novi ministar pravosuđa iz redova SNS-a Nikola Selaković, čovek od poverenja Aleksandra Vučića, u septembru 2012. sugerisao je da se izbori za predsednike sudova odlože do daljeg dok na funkcije ne budu vraćene neizabrane sudije čije je žalbe Ustavni sud usvojio ili se tek očekivalo da ih usvoji, ali i dok se ne uspostavi nova mreža sudova. Obrazloženo je da će tako sve ranije neizabrane sudije čije žalbe budu usvojene pred Ustavnim sudom, moći da se prijave na oglas za izbor predsednika sudova, objavljeno je tada na sajtu Visokog saveta sudstva, čiji je Selaković član po funkciji. On je tada najavio će 303 sudija i 122 tužioca biti vraćeni na posao do 22. septembra te godine.
