Izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson ocenjuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ostali srpski lideri nisu “ambivalentni” kada je u pitanju budućnost Srbije, te naglašava da oni ne žele da Srbija bude na periferiji Evrope, već “u srcu Evrope”.
On kaže da Srbija jeste u srcu Zapadnog Balkana, i ističe da taj region zaista predstavlja ključan deo Evrope i zato smatra dobrim napore i Srbije i zemalja regiona da budu što više integrisaniji sa EU i da budu deo Unije.
– Jer, u EU vidimo razvoj ekonomije, povezanost u svim domenima i ubeđen sam da je to nešto što SAD mogu podržati na Zapadnom Balkanu i da doprinesu regionalnom i ekonomskom razvoju, ali sve to svakako kao osnov do krajnjeg cilja, integracije regiona u EU – objašnjava Vilson.
Na pitanje kako vidi aktuelnu poziciju Srbije u regionu, ali i vojno-neutralnu poziciju u međunarodnim odnosima, Vilson kaže da oni poštuju suverenitet Srbije, misleći pre svega na članice NATO i SAD, te da poštuju kako Beograd vidi sebe u Evropi i svetu, ali i kada su u pitanju vojni odnosi.
– Bitno je da shvatimo da danas ne treba da imamo gledanje na svet iz ugla vojnih savezništava. To su prošli dani. Danas to nije ni NATO. To je grupa demokratskih zemalja koje su odlučile da se udruže i savezništvo je u celosti na volonterskoj osnovi, odnosno u zavisnosti od njihovih interesa – ukazuje Vilson.
Kada je reč o Srbiji, ističe da isključivo zavisi od nje koji će put izabrati u razvoju odnosa sa NATO i takođe, kako kaže, isključivo od nje zavisi kako će se pozicionirati kada je u pitanju vojna neutralnost.
– Sam termin vojna neutralnost je malo čudan, imajući u vidu sve izazove sa kojima se danas suočavamo, ali, mi ipak poštujemo tu poziciju Srbije – dodaje Vilson.
Takođe, u tom kontekstu naglašava da je moguće da se bude u srcu Evrope i bez integracije i učlanjenja u NATO.
– Sve to zavisi od građana i od srpske vlade koja postavlja pravce kretanja. Mi kao SAD imamo odlične odnose sa Švedskom, Finskom, Švajcarskom, Irskom koje nisu članice NATO, ali su veoma aktivne učesnice u Programu NATO Partnerstva za mir i imaju veoma snažnu saradnju sa SAD, uključujući i oblast odbrane i bezbednosti – objašnjava on.
Kaže da postoje različite mogućnosti saradnje sa Alijansom, jer, tvrdi on, NATO puno doprinosi i u smeru prevazilaženja razlika između saveznika, ali i u smeru pomirenja, prvo kroz partnerstva, a nakon toga i kroz savezništva.
– Pogledajmo istoriju odnosa Francuske i Nemačke ili Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. Ova ideja savezništva SAD sa evropskim partnerima zaista je zasnovana na obezbeđivanju stabilnosti i bezbednosti u Evropi, ali stabilnosti koja će obezbediti okvir za razvoj, ekonomski rast i mir – objašnjava Vilson.
Još jednom naglašava da će uvek zavisiti od Srbije u kojoj meri će želeti da sarađuje sa NATO, ali, kada je reč o SAD, smatra da će Sjedinjene Države uvek biti otvorene i “raširenih ruku” prema saradnji sa Srbijom.
Na pitanje kako vidi ulogu NATO na KiM i koliko NATO doprinosi u žaštiti srpskih interesa, Vilson kaže da je uloga Alijanse u očuvanju interesa Srba na KiM veoma važna, te da je njihovo prisustvo važan faktor stabilnosti i to bez ikakve upotrebe oružja.
– To je zapravo ono što želimo. Želimo Zapadni Balkan u kome je upotreba oružja prošlost, jer je to prevaziđen koncept. Cilj je da se pokaže evropskim demokratijama da na terenu postoji vladavina većine, ali i prava manjine. Zato smatram da je asistencija KFOR bitna u obezbeđivanju bezbednosti srpskoj etničkoj zajednici koja živi na KiM i koja će biti deo KiM i u budućnosti, jer u jednoj modernoj evropskoj demokratiji to treba da bude normalno – ističe on.
Dodaje da je zbog toga promovisanje NATO vrednosti u interesu Srbije, a da dugoročno prisustvo NATO u regionu predstavlja i kontinuitet američke uključenosti u osiguravanje mira i bezbednosti u regionu, u cilju promovisanja ekonomskog poverenja i integracije, razvoja, razmene ljudi i ideja i obezbeđivanje garancije da je društvo u regionu zaista deo jednog većeg društva.
– To je ono što NATO može da ponudi kroz saradnju sa bezbednosnim snagama u regionu kako bi ojačale svoje kapacitete i pokrenule zajedničku saradnju obezbeđujući bezbednost na granicama. Tako bi se, istovremeno, prevenirao kriminal, trgovina ljudima, trgovina drogom i slični problemi – objašnjava Vilson i ističe da je to upravo deo partnerstva između Srbije i NATO kome treba da se posveti pažnja.
Ocenjuje da je KFOR postavio osnove za bezbedno funkcionisanje društva na KiM, uz naglasak da je to uloga koju SAD i međunarodna zajednica neće zauvek igrati.
– Potrebno je da se sagradi poverenje i bezbednosne snage, koje će pomoći da se obezbedi osnovni javni red i mir i svakako vladavina prava. To je ono što treba da se dešava u budućnosti – kaže Vilson.
Dodaje da to poglavlje još nije do kraja “ispisano”, uz konstataciju da ko god živi na KiM treba da živi sa osećanjem vladavine prava.
– Cilj je da se obezbedi sigurnija budućnosti za one koji žive tamo, ali i za ceo region. Da se obezbedi da Zapadni Balkan bude u toku sa onim što se dešava u Zapadnoj Evropi. Ovaj region trenutno zaista nema taj standard života, vladavinu prava kakav mi imamo i to će biti prepreka na putu ka EU, zato moramo na tome da radimo zajednički – naglašava Vilson.
Na pitanje kako ocenjuje aktuelne odnose u okviru NATO i između SAD i evropskih saveznika, pogotovo nesuglasice oko finansiranja odbrambenih budžeta, Vilson tvrdi da postoji velika politička buka oko toga da je Alijansa u haosu i brojnim problemima.
– Da li postoje političke tenzije – apsolutno. Trampova administracija je bila zaista veliki stres i za transatlantske odnose i za pitanje Irana i za Pariske sporazume o klimatskim promenama i kako da se upravlja troškovima odbrane NATO, ali ne treba da nas zaslepi ta politička buka – objašnjava on.
Tvrdi da je Alijansa jaka, zasnovana na zajedničkim vrednostima i zajedničkim interesima, ali da uvek postoji debata unutar nje o “podeli tereta”.
– Ali, to je drugorazredna stvar. Prvo što mi razumemo je to da smo zajedno, da se svet suočava sa složenim izazovima, pre svega zbog autoritarnih režima, ali takođe zbog izazova tehnologije, drugih aktera i zato moramo da se držimo zajedno kako bismo se suočili s time, a pogotovo zbog rasta Kine – objašnjava Vilson.
Drugo, dodaje, NATO je odlična platforma za zajedničke pristupe, zajedničke strategije, “kako bismo se suočili sa ruskim zastrašivanjem koje radi u svom okruženju ili kineskim uticajem u drugim politikama”.
– Mi kao porodica imamo razlike i radimo na tome da ih prevaziđemo. Ironija je da te razlike nisu tako velike kako se mogu nekad videti. Iako je predsednik Tramp bio grub, mislim da su evropski partneri razumeli svoj interes da više ulažu u odbranu, jer je i njihovo neposredno okruženje relativno nestabilno. Od suštinskog značaja za evropske saveznike je da budu ozbiljniji kada je u pitanju njihova sigurnost i bezbednost u okvirima njihovih budžeta, u okvirima debata na nivou EU i u okvirima njihove debate kada je u pitanju zdravstvena bezbednost – kaže Vilson.
U tom kontekstu objašnjava da su SAD potrebni jednaki partneri u svetu.
– Spremni smo da sarađujemo jer to ne znači da SAD gubi liderstvo već smo spremni da radimo zajedno na rešavanju problema. To je pravi put za Bajdenovu administraciju, odnosno saradnja sa partnerima uz poštovanje, ali i dalje se očekuje od saveznika da igraju svoju ulogu kada je u pitanju bezbednost, pogotovo u Evropi – rekao je Vilson.
Ja ne bih, ističe on, dopustio da politička “buka i dim” prevaziđu snagu i mislim da ćemo videti veoma snažnu posvećenost u predstojećim godinama u kome će biti naglašena važnost Alijanse za SAD kroz ponovna konkretnija investiranja u NATO.
Kao jedan od panelista na ovogodišnjoj Beogradskoj NATO nedelji, Vilson nije propustio da kaže da je taj skup bio dobra prilika da se “popune rupe” o tome šta predstavlja NATO.
– Jeste da postoji bolna istorija o srpskom viđenju NATO, ali mora se razumeti da je Alijansa složeni istrument partnerstva koji nudi brojne mogućnosti Srbiji. Istraživanje, predstavljeno na NATO nedelji je pokazalo da među građanima Srbije postoji veliko nerazumevanje o mogućnostima koje NATO nudi – kaže Vilson.
Ima dosta mitova, dodaje on uz zaključak da je to zapravo suština Beogradske NATO nedelje, odnosno da je reč o skupu na kome veliki deo predstavnika nevladinog sektora ali i vladinog, diskutuje o tome šta je NATO, šta radi Alijansa, koje su mogućnosti dublje saradnje Srbije i NATO i šta Alijansa može da ponudi građanima Srbije kako bi pojačali svoje kapacitete u borbi protiv npr. prirodnih nepogoda, zdravstvene krize, regionalne saradnje itd.
