Beogradska naslovnica "Milo sprema udar na Srbiju", iako tabloidna izazvala je hitru reakciju dvojice najmoćnijih ljudi u Srbiji i Crnoj Gori, premijera Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića. Toliko munjevitu da se odmah iz Podgorice oglasio Đukanović, a istog dana na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerkom Slovenije Alenkom Bratušek u Vladi Srbije o Crnoj Gori pričao je i Vučić.
U novinske spekulacije da je Đukanović krenuo u preuzimanje kontrole medija zarad direktnog uticaja na srpsku politiku, obojica premijera uključila su bezbednosne strukture. Deo javnosti sumnja da rat vode visoke policijske strukture pod političkim uticajem, a spekuliše se i da bi Vučić mogao da ponovi akciju "Sablja", nalik onoj 2003, posle ubistva srpskog predsednika Vlade Zorana Đinđića.
Ta paralela sa 2003. godinom je prema oceni Vladimira Todorića, funkcionera Demokratske stranke "neukusna, nezgrapna i uvredljiva".
– Zoran Đinđić nije hteo da ga se ljudi plaše i nije od sebe pravio patetičnog klovna – naveo je Todorić u izjavi za "Vesti".
On tabloidni tekst vidi kao onaj u kojem se ne zna ko je objekat, ko subjekat, a ko predikat.
– To su nekakve šifrovane poruke koje treba da ukažu na žrtvu, a znamo da je reč o najmoćnijem čoveku u Srbiji, a da se ne zna ni ko preti ni zašto – smatra Todorić.
Glavni akter teksta Milo Đukanović tvrdi da je priča o njegovom uticaju u Srbiji najobičnija glupost i da te konstrukcije ne "ciljaju" njega.
– Verujem da će moj kolega u Beogradu Aleksandar Vučić pravilno dešifrovati rukopis koji veoma podseća na onaj iz 2003. – upozorio je Đukanović, aludirajući upravo na medijsku klimu uoči atentata na Đinđića.
Đukanoviću se čini da je to izraz obnovljene nervoze bezbednosno-medijskih struktura, uzrokovane reformama koje Srbija sprovodi, a Vučić dodao da se grdno varaju oni koji misle da će kroz razne bezbednosne strukture uspeti da sruše državu i pobede državne organe.
– U Srbiji je uvek bilo teže i drugačije baviti se politikom nego u Crnoj Gori, ali država je mnogo jača i u kratko vreme to ćete videti i sami – istakao je srpski premijer u đinđićevskom maniru, zahvalio Đukanoviću i akcentirao da Crna Gora i Srbija imaju bolje odnose od raspada zajednice, kao i da niko ne može da ih posvađa.
Stručnoj javnosti čitava priča deluje mutno i dok politički analitičar Đorđe Vukadinović kratko komentariše za naš list da je reč o obračunima u policiji i oko nje, a u političkom interesu, njegov kolega Milan Nikolić uz opasku da je nejasno šta se događa, jer su odnosi dve zemlje dobri, pita da li tabloidni napisi zaslužuju reakciju sa visokog mesta u državi.
– U takvim novinama smo navikli da svašta piše, pa ove reakcije govore da je dotaknuto neko bolno mesto i pokazuje sve simptome da nešto što je bilo ispod površine postaje vidljivo – kaže Nikolić za "Vesti".
|
Prsti crnogorske mafije Milan Nikolić navodi da je od nekih policajaca čuo da crnogorska mafija koja je u vreme predsednikovanja Borisa Tadića bila proterana iz Srbije, sada pokušava da se vrati.
Šta se valja Bivši načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Boro Banjac smatra da se "nešto debelo valja iza brega" što se ne da ni naslutiti, ali i veruje da će odgovor brzo uslediti, a kriminolog Zlatko Nikolić u medijskoj zavrzlami očitava opoziciju, čak i vanparlamentarnu i rat dve policijske strukture koji vode političari.
Zagonetna poseta Lukšića Odnosi Crne Gore i Rusije su na tankoj liniji od kada je Crna Gora uvela sankcije Moskvi, pa je enigma za javnost bila kako se u vreme posete ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, u Beogradu obreo i crnogorski Igor Lukšić. Naročito što Lukšićev susret sa kolegom Ivicom Dačićem nije doveo ni do kakvog pomaka u najbolnijem pitanju dvojnog državljanstva koje Crna Gora ne prihvata.
|
