Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da ne može da bude tehničke ili prelazne vlade o čemu govori opozicija, jer je on jedini koji ima ustavno ovlašćenje da o tome odlučuje.
– U skladu sa Ustavom Republike Srbije niko drugi ne može da odredi mandatara za sastav bilo koje vlade osim mene, nema ništa od tehničke ili prelazne vlade – rekao je Vučić u Briselu, odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše izjavu narodnog poslanika “Mi-Snaga naroda” Branimira Nestorovića, koji je rekao da su pred Vučićem tri rešenja za izlazak iz krize: tehnička vlada, državni udar ili diktatura.
Kada je reč o državnom udaru, Vučić je rekao: “Možda mogu da izvrše državni udar, a možda i ne mogu. Ali to nije baš u skladu sa Ustavom”.
On se osvrnuo i na Nestorovićevu izjavu da je pred Vučićem opcija da može da uvede diktaruru.
– Ako oni misle da uvedu diktaturu, to je ok, samo neka probaju pa da vide da li to može i kako im to ide – rekao je Vučić.
Na pitanje da prokomentariše pisanje portala nova.rs, koji je objavio vest “da se sada zna ko je kriv za pad nadstrešnice u Novom Sadu”, navodeći da je najveća odgovornost na Vučiću, predsednik je ironično odgovorio: “Ja sam kriv za sve”.
Vučić boravi u dvodnevnoj poseti Briselu, gde učestvuje na Samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana, kao i na Samitu Evropska narodna partija Zapadni Balkan.
„АФОРИСТИЧКА“ ПРЕДИЗБОРНА ВАТРОЛОМИЈА
Данима, месецима и годинама траје неуморна „предизборна“ кампања, тачније: драња и остала ср*ња од стране странке на власти и опозиционе. Гледајући ТВ са националном фреквенцијом, јер друге немам, углавном странке на пиједесталу власти износе „пријатне“, не знам за чије уши, приче за опозицију са акцентом на период до 2012. године, мада на власти није била комплетна садашња опозиција. Странке на власти не да величају своју владавину, већ је изједначавају са бајкама и највеће светлости и топлине која постоји данас. Комплетну слику читаоци можда могу да нађу у афоризмима у наставку.
♦ Избори су спас за грађане, а и до сада спас је присутна у главама власти.
♦ За све што је добро заслужна је искључиво власт, за све што је лоше заслужна је предходна власт и опозиција.
♦ Сви досадашњи успеси највеће плате, искорењена глад и беда зна се чије је дело?
♦ Дошло неко време да су на медијима исте фаце, исти хвалоспеви и исто нај-нај…
♦ Љубазности и људкости власти и опозиције су на највишем људском нивоу. Према себи.
♦ Гласачи слушају све и свашта, једни критикују другу страну, а други хвале, кога него, себе.
♦ У главама ривала преовладава само победа на изборима, не чекајући глас бирача.
♦ Мед и млеко народу предвиђају све странке, након избора. А, који?
♦ Након кампање, када одем на изборно место тотално сам збуњен. Не знам за кога да гласам.
♦ Ако се остваре изречене сликовите перспективе, Где нам је крај, сада је тек почетак?
♦ Како су рекли актери кампање, бићемо најбољи, сити свега, богати и не зна се шта још треба народу или властима.
♦ Данима неки гласачи не спавају, а ноћи размишљају коме да дају чаробни глас.
♦ У кампањи многи функционери заборавили на функције, већ раде на нову.
♦ Нама непријатељ не треба. Довољни смо ми сами себи.
♦ До завршетка избора пасивизиране су све функције. Не може се и да се обавља функција и да се јуре гласачи за себе.
♦ Сентенца „Србија не сме да стане“ код неких политичара постоји страх, без основе да Србија може да стане. Са овим људима нема шансе да она стане, већ иде само напред и напред.
♦ Ови избори су, за сада, само задњи. Следећи ће се одржати у благостању и богатству, а не у беди глади и јади као некада. Први ће то осетити Председнички избори.
♦ Председник прича да је председник свих грађана и грађанки Србије по Уставу. Он сада се сав ставио на страни напредњака. Да ли ће поднети оставку на функцију председника?
♦ Председник се бори баш, али против себе нема шансе. Увек губи.
♦ Председник Србије, као активиста СНС, Србији је рекао све. Најмање што је занима.
♦ На свим до садашњим изборима поражен је једино народ. Наставиће се традиција и надаље.
♦ Расте број факутетски образованих, када понестану на пијаци дипломе, кренуће се на куповини доктората, док не докторирају сви.
♦ Наша политичка елита углавном верује себи и шефу. То је њихово неписано правило.
♦ Углавном народ је на свим досадашњим изборима поражен. Традиција се успешно наставља.