Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je u jednodnevnoj radnoj poseti Nemačkoj, prilikom koje se sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i načelnikom Saksonske rudarske uprave Bernardom Kramerom i prisustvovao plana iskopavanja litijuma u okviru projekta Zinvald litijum. Uoči njegovog puta u Berliner cajtungu je izašao tekst o srpskom predsedniku. Izdavač tog lista Holger Fridrih, koji je bio na tribini Ciriški govor u organizaciji magazina “Veltvohe” gde je govornik bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, opisao je Vučića kao čoveka koji govori slobodno i uspostavlja veze između geopolitičkih blokova, zemalja koje deluju u njima i odgovornih ljudi.
U tekstu “Uvidi bez iluzija” ocenio je da je skup u Cirihu bio “sastanak za pamćenje” i da je, u više navrata, vladala tišina zbog zaprepašćenja, a ponekad i zbunjenosti.
Put do rešenja
Smatra da Vučić pokušava da posreduje između različitih strana i da je to prijateljski i ponekad neobično otvoren razgovor, bez oštrine i ciničnih komentara, kao da se Vučić obraća i posredno i naposredno.
Osvrnuo se na Vučićevu izjavu da je trenutno varljiv preovlađujući “princip nade, pa citirao srpskog predsednika:
– Danas imamo još više da izgubimo, narod Ukrajine je već platio tu cenu. A sukob će se proširiti ako političari ne počnu sa aktivnim kontramerama. To je ono što se traži s racionalne tačke gledišta. Najveći gubitnik u sukobu je Ukrajina, a slede Rusija i Evropa.
O Vučićevoj političkoj veštini, smatra autor, govori to što one koji imaju koristi od sukoba nije imenovao. Iz ugla predsednika Srbije, piše Fridrih, preterana politika sankcija Zapada, kao posledični izraz spora oko zona uticaja, proizvodi više gubitnika nego pobednika. Iznosi Vučićevu ocenu da je efekat 14 paketa sankcija EU “upitan iz ekonomske perspektive”, a kao primer navodi probleme nemačke auto industrije, pa iznosi ocenu da je, umesto toga, neophodno “prilagođavanje vrednosti i principa koji važe širom sveta i koje moraju poštovati sve nacije”.
O Balkanu
Podseća da je Vučić naveo da put do rešenja možda leži u Trampu.
– SAD bi morale da redizajniraju odnos konkurencije sa Kinom. Ako bi to brzo uspelo, reorganizovale bi i odnose sa Evropom. Međutim, bilo bi romantično pretpostaviti da bi Trampova administracija postupila pošteno. U tom trenutku su se vratila i Vučićeva sećanja na kosovski sukob 1999. kada je NATO napao Srbiju bez mandata UN da bi se omogućilo otcepljenje Kosova. Argumenti u korist teritorijalnog integriteta Ukrajine se zato dobro razumeju u Srbiji – navodi autor.
Ukazuje da je Vučić, govoreći o Balkanu, ocenio da bi situacija mogla da se smiri ako bi region bio primljen u EU.
– Lideri kao što su Makron, Šolc i Fon der Lajen, ali i Putin, morali bi to da imaju u vidu kada je reč o Ukrajini – prenosi Vučićevo razmišljanje.
Navodi i njegove reči da “posle mnogo ličnih razgovora na svim stranama, još nije video nikakvu spremnost da se to i učini”. Kaže i da je Vučić naveo da su mu i Makron i Putin rekli da ne smeju da izgube.
Neizvesno članstvo
U članku se navodi i da je Vučić govorio o ulasku Srbije u EU i da se zbog toga uzdržao i od posete Kazanju i samitu Briksa, kao i da sa Viktorom Orbanom ode u Moskvu. Fridrih ocenjuje da pored toga Vučić nema pozitivnu prognozu o spremnosti EU da prihvati Srbiju i smatra da je punopravno članstvo neizvesno i da zavisi od mnogo faktora.
O razgovoru sa Zelenskim
Nemački list navodi da je Vučić je u Cirihu izvestio i o razgovoru s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, nekoliko nedelja ranije u Budimpešt i ukazuje da Vučić strahuje od većeg potencijala za eskalaciju, što uključuje i nuklearnu opciju, posebno zbog nespremnosti odgovornih sa svih strana. Fridrih je naglasio da je su i tom prilikom prisutni bili zbunjeni objektivnošću kojom je Vučić opisao ličnosti i njihove postupke kao da je dolazila iz “stoičke škole”.
Stručnjak za Kremlj
List podseća da je Vučić od stupanja na dužnost 2017. imao 21 sastanak s Putinom i navodi da se može smatrati stručnjakom za Kremlj.
– Međutim, njegove anegdote iz razgovora uoči izbijanja rata 2022. i sa otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, povećale su nelagodu slušalaca. Preneo je da na ruskoj strani vlada velika odlučnost i da ona ignoriše zapadna očekivanja – navodi se u tekstu i podseća da je Vučić poručio da njegove reči mogu odbaciti kvalifikujući ih kao propagandu ili koristiti za definisanje referentnih tačaka za donošenje odluka.
