Vučić i Bler bez griže savesti

Toni Bler je u Beograd je doputovao bez najave u javnosti, održao sastanak s premijerom Aleksandrom Vučićem i jednako brzo i tajnovito napustio srpsku prestonicu. Ne zna se tačno zbog čega je kabinet premijera tajio da stiže čovek koji je nekad drmao svetskom scenom. Prema jednoj verziji nije bilo poželjno posetu najaviti kako u medijima na dan dolaska ne bi bilo podsećanja na Blerovu ulogu u NATO bombardovanju Srbije 1999, ali i kako bi se izbegla i najmanja šansa da se neko odvaži da "prigodno" dočeka bivšeg britanskog premijera.

Vučić je objasnio da je u dvosatnom razgovoru tražio od Blera konkretnu pomoć u procesu evropskih integracija. Zauzvrat je dobio uveravanja da je Bler "spreman da svojim ugledom i kontaktima pomogne srpskoj vladi".
– Tražio sam konkretnu pomoć i savet od Blera i kada je reč o formiranju kabineta. On je poznat po tome da je imao najbolji i najefikasniji kabinet dok je bio premijer, pa je njegovo iskustvo u smislu sistematizacije dragoceno – rekao je Vučić. I to je sve što je javnost mogla da čuje.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović u Blerovoj tajnovitoj poseti Beogradu vidi još jedno u nizu poniženja kojima smo sami sebe izložili. On u dolasku ovog lobiste ne vidi racionalno objašnjenje.
– Ovo je prvi put da on dolazi u Beograd posle bombardovanja, a reč je o čoveku koji nije bio tek jedan od aktera agresije NATO, već i glavni zagovornik bombardovanja, te prvi sponzor kosovske nezavisnosti. Bler je danas lobista, ali je to ipak čovek koji je izgubio kredibilitet u svetu, ali i u svojoj zemlji u kojoj je obmanuo i parlament i britansku javnost povevši zemlju u rat u Iraku – kaže Vukadinović. On pretpostavlja da bi jedan od razloga Blerove posete mogao biti i podrška ideji o članstvu Srbije u NATO. Vukadinović podseća da dosad nikome u srpskoj vlasti nije palo na pamet da tog čoveka primi u Beogradu.
Blerovo političko nasleđe je u najmanju ruku sporno. Doktrina "humanitarne intervencije" koju vatreno brani navela ga je da uz SAD uvede Veliku Britaniju u rat u Iraku 2003, bez dokaza da je Sadam Husein posedovao oružje za masovno uništenje. Čak i danas, dok se "demokratizovani Irak" raspada, Bler žali što je Zapad propustio da vojno interveniše u Siriji, zbog čega se iznova našao na udaru britanske i svetske javnosti.
Inače, posle napuštanja premijerskog položaja 2007. Bler je imao ambiciju da postane predsednik Evropskog saveta, ali mu to nije uspelo. Ipak, imenovan je za predstavnika Madridskog kvarteta za Bliski istok, što je takođe u međunarodnim krugovima ocenjeno kao kontroverzno.
Osnovao je i više fondacija za različite delatnosti, od sporta i religije do Afrike i klimatskih promena, ali mu je glavni izvor prihoda lobistička kuća "Bler i saradnici". Nije poznato da li je Vučić zaključio ili namerava da zaključi ugovor s ovim lobistima, kao ni da li Bler radi pro bono ili za honorar i koliki.
Kao govornik Bler je najplaćeniji na svetu. Za 90 minuta predavanja inkasira 250.000 dolara, a od 2008. je savetnik i u investicionoj banci Džej Pi Morgan Čejs. Savetuje i vladu Kazahstana, a od prošle nedelje i vladu Albanije. Lično bogatstvo mu se procenjuje na oko 60 miliona funti, a u svojoj kancelariji zapošljava oko 200 ljudi.

FOTO VEST
Na dan posete Tonija Blera Beogradu na društvenim mrežama osvanulo je neprijatno podsećanje na premijerove "rane radove" iz vremena kad je bio recenzent knjige Vojislava Šešelja posvećene tadašnjem premijeru Velike Britanije.