Ime Vuk se javlja u pedesetak verzija, od (ako ćemo azbučnim redom) Vuja/Vujo do Vušura. M. Grković kaže da je ime Vuk "opšteslovenska reč indoevropskog porekla, u slovenskoj zajednici od najranijih vremena uzeta za lično ime".
Etnolozi dodaju da je ta opasna zver u prethrišćanskoj sredini smatrana svetom, pa i totemskom životinjom, zaštitnikom plemena, pa i celog srpskog naroda u vreme kad je počeo da se uobličava na nacija, da bi se kasnije vezivala i za Svetog Savu, Mratu, i još neke svetitelje. Kao lično ime imala je izrazitu apotropejsku (zaštitnu, odbrambenu) ulogu.
Najslavniji Srbin tog imena ovako je to objasnio u svom "Srpskom rječniku" (iz 1818): "Kad se kakvoj ženi dugo ne dadu deca, pa kad ga dobije nad jene mu ime Vuk (da ga ne mogu vještice izjesti. Zato su i meni ovako ime nad jeli."
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljevič-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Dakle, prezime Vučenović je po pretku Vučenu. U Bosni ima mnogo Vučenovića različitih slava, kao i Vučena. Vučenovića koji slave Sv. Nikolu ima još u Lepenici i Orašju (kod Prnjavora), Marički (kod Prijedora) i Mašicima i Romanovcima (kod Gradiške). A interesantno je da niko, bar u Bosni, od Vučena i Vučinića ne slavi Nikoljdan.
M. Radeka u "Karlovačkom vladičanstvu", beleži Vučenoviće samo sa slavama Jovanjdan i Đurđevdan, dok Vučinići slave Jovanjdan, Lazarevu subotu i Nikoljdan.
Pop-Savo Nakićenović je doslovno zapisao da su "došli iz Bosne u 16. veku, a u Bosnu u 14. veku sa Kosova". Pitanje je da li im je Kosovo najstarija postojbina, jer nije isključeno da su potekli sa još daljeg juga.
