Kada se saglase Milorad Dodik i međunarodna zajednica da zajednička vojska nije po Dejtonu, onda to znači da Sarajevu izmiče tlo pod nogama.
Realna ili ne, ova ideja o stvaranju tri entitetske vojske kako je predviđeno Dejtonom govori da se u svetu mnogo toga promenilo – na štetu interesa političke prestonice BiH
Ako je mišljenje austrijskog generala Aleksandera Placera, da u izjavama srpskog člana predsedništva ne prepoznaje “nikakvu klasičnu vojnu pretnju” moglo da se protumači kao nehotičan izraz poštenja komandanta vojne misije Eufora u BiH, tvrdnju da zajednička vojska nije po Dejtonu – Sarajevo je dočekalo kao vruć šamar, slažu se sagovornici Sputnjika.
Time je, smatraju, s jedne strane Placer pokazao profesionalno poštenje, a s druge, da je pročitao i vrlo dobro razume Dejtonski mirovni sporazum. To kombinacija „vrlina“ koja nikako nije po meri planova političkog centra BiH.
Naime, komentarišući najavu da će se Republika Srpska povući iz državne vojske i stvoriti svoju posebnu, Placer je za bečki Standard objasnio da “zajednička vojska i nije utemeljena na Dejtonskom mirovnom sporazumu. On je podsetio da su prema Dejtonskom sporazumu postojale tri vojske u zavisnosti od etničkih grupa, a da je zatim stvorena zajednička vojska na osnovu, kako kaže, nacionalne volje. Ukoliko se ispoštuje zakonodavni proces, rekao je, međunarodna zajednica teško može da spreči vraćanje na više vojski, čemu bi, dodaje trebalo da prethodi politički i vojni konsenzus.
Ne izneneđuje rečeno, već ko izgovara
Da li je ovo priznanje jasan pokazatelj da međunarodna zajednica menja odnos prema Sarajevu čije su odluke do sada bile neupitne, te da li je realno formiranje entitetskih vojski razgovaramo sa Predragom Ćeranićem, dekanom Fakulteta za bezbednost i Nevenkom Vranješom, profesorom Fakulteta političkih nauka, u Banjaluci.
Za one koji poznaju slovo Dejtonskog sporazuma, ukazuje Ćeranić, ova izjava nije nikakvo iznenađenje, ali jeste iznenađenje za političko Sarajevo koje je naviklo da sa Zapada i od strane vojnih formacija EUFOR-a prisutnih u BiH, uvek stižu poruke podrške za sve ono što oni žele.
– Po Dejtonu zaista nije predviđena Vojska BiH, već vojske entiteta koje su postojale do 2004. godine. To je realnost, međutim situacija u Bosni je takva da u neverovatnoj državi u kojoj je sve nemoguće moguće, realan pogled na političke prilike predstavlja iznenađenje i budi nevericu. Suština je da je general Placer realan i da je upoznat sa Dejtonskim sporazumom. On je ponovio samo ono što već mesecima govori predsednik Dodik – ocenjuje Ćeranić, ukazujući na činjenicu da je odnos prema Sarajevu bitno promenjen što je bilo vidljivo i na sednici SB gde su insistiranje Rusije i Kine, OHR i gospodin Šmit potpuno izbrisani iz Rezolucije koja je potpisana.
Konstrukcija stoji u dejtonskom Ustavu BiH
Pitanje entitetskih vojski nikada nije zatvoreno, smatra Nevenko Vranješ, podsećajući na različite redakcije prevoda Dejtonskog sporazuma u kojima se značenje kretalo od formulacije Oružane snage Bosne i Hecegovine do Oružane snage u Bosni i Hecegovini, na čemu je insistirala srpska strana. Snage Vojske RS i Vojske Federacije BiH, kaže, konstrukcija je koja stoji u Dejtonskom Ustavu BiH.
„Vašingtonskim sporazumom stvorena je Vojska federacije koja je ujedinila HVO i Armiju BiH. Postoji Vojska Federacije koja je imala neku svoju latentnu sastavnicu HVO-a i Armije BiH. Armija BiH se poistovećuje sa muslimanima, HVO sa Hrvatima, ponaosob stoji Vojska RS. To vam je Dejtonska konstrukcija. Bez obzira na reformu 2005. Ustav nije promenjen u domenu odbrane već su sporazumom prenesene nadležnosti i uspostavljen Zakon o odbrani i Zakon o oružanim snagama BiH koji su stavili van snage federalni Zakon o odbrani i Zakon o odbrani RS. Ustavna pozicija vojski, čak i onoga stalnog komiteta za vojna pitanja, ostala je ista, i to nije promenjeno“.
Reforma ili stvaranje novih vojski?
Izjavu komandanta Eufora u BiH Vranješ objašnjava njegovim profesionalizmom i poznavanjem odredbi Dejtonskog sporazuma.
S druge strane, misli da u praktičnom smislu, to ne obećava veliku promenu s obzirom da se radi o oružanim snagama u koje je međunarodna zajednica uložila značajna sredstva, i koja je trebalo da posluži kao probni eskperiment.
„Nema norme koja je jača od Ustavne norme i kada Milorad Dodik traži povratak na ustavna ovlašćenja, on poseže za legitimnim pravom. Druga je stvar da li je tako nešto realno. Meni je prirodnije da imamo reformu gde bi imali minimum zajedničkih komandi kao što i jeste bilo zamišljeno, kao i tri nacionalne brigade sa malim štabom u Sarajevu ili negde drugde koje bi imale koordinirajuću ulogu. Na taj način bi nacionalni identitet tih vojski bio odvojen, a one bi imale unutrašnji nadzor kao što je bilo predviđeno Sporazumom o subregionalnoj kontroli koji su stavljen van snage. To je bila zamisao, međutim kada su ovi izvršili određene pritiske, a Srbi ustupke dobili smo to što smo dobili – potpuno izmešane formacije od odeljenja do brigade“.
Sarajevo ne krije rezigniranost
Očekujući dalji razvoj događaja, Sarajevo ne krije rezigniranost. Ćeranić kaže da je njima teško da prihvate da mi više ne živimo u unipolarnom već multipolarnom svetu gde SAD kao veliku silu treba poštovati ali se mora zadržati respekt i prema Rusiji i prema Kini.
O vraćanju na izvorni Dejton i formiranju entitetskih vojski, Ćeranić kaže ideju svakako neće podržati SDS.
Ukoliko bi se realizovala zamisao, kaže da Vojska RS ne bi bila u kapacitetu kakva je bila odmah posle rata. Ona bi, po njegovim procenama, brojala 3500 vojnika dok bi pretpostavlja Vojska Hrvata bila znatno manja. Time bi, zaključuje, bezbednost bila u nadležnosti entiteta.
