To je užasno… To može samo – Crvena zvezda.
U ova dva uzdaha sadržana je sva istina o utakmici na Polo Graundu, u kojoj je naš veliki klub katastrofalno poražen od ekipe s kojom svi njeni evropski rivali uglavnom popravljaju gol-razliku. Tako je u razmaku od svega tri dana posle jedne od najlepših pobeda u svojoj istoriji, Zvezda doživela jedan od najtežih poraza u svojoj istoriji.
Ovako je izveštaj za "Politiku" u leto davne 1961. započeo dopisnik iz Amerike i proslavljeno ime našeg novinarstva – Miroslav Radojčić.
U to vreme, naši klubovi u letnjoj pauzi pripreme za novu sezonu nisu sprovodili u Grčkoj ili Turskoj, već su putovali na prekookeanske turneje, na oba američka kontinenta, gde su igrali na jakim turnirima, zajedno sa drugim velikim imenima tadašnjeg, a i sadašnjeg fudbalskog sveta.
Na jedan takav turnir, i to u Njujork, krenula je i Crvena zvezda. Već na početku nadmetanja predstavila se tamošnjoj publici u divnom svetlu, pošto je u fantastičnoj utakmici do nogu potukla španski Espanjol sa čak 7:2. "Fudbal za bogove" – javila je štampa, koja je promovisala Beograđane u glavne kandidate za osvajanje turnira.
I onda, par dana kasnije, 16. jula 1961. godine, na istom stadionu Polo Graund, gde je blistala protiv Španaca, Zvezda se gotovo ‘ugasila" i to protiv Šamrok Roversa. Ovaj mali klub je višestrukog jugoslovenskog šampiona prosto deklasirao – 5:1.
– Da sve bude mnogo neprijatnije, naši igrači su uoči utakmice napravili mnogo viceva na račun rivala, govoreći čak da će protiv Iraca loptu šutirati samo petom – jetko je prokomentarisao Rajko Mitić, prva legenda crveno-belih, koji je sedeo na klupi pored terena i potpuno u šoku posmatrao ovu katastrofu.
– Istinu govoreći, i ja sam tokom prvog poluvremena, iako smo gubili, mislio da je pitanje trenutka kad ćemo preokrenuti rezultat. Onda je Šamrok postigao četvrti gol i to je za mene i za sve naše navijače bio pravi hladan tuš.
Irci su neočekivano i lako poveli sa 3:0. Prvi gol je primljen usled jednog nesrećnog nesporazuma Zvezdinih odbrambenih igrača, drugi greškom Durkovića koji je dozvolio levom krilu Šamroka da šutira, a treći neshvatljivo lošom intervencijom golmana Vukićevića. Treba reći da je protivnik bio jedan od onih tipičnih amaterskih ekipa, ali da to nikako ne umanjuje njegovo zalaganje.
Onda je od svih igrača koji su povremeno napadali ka golu Šamroku loptu u mrežu ubacio half Novak Krca Tomić i to je taj trenutak koji se i Rajku Mitiću učinio kao mogući ključni preokret.
– Naš golman Vukićević je tada padom u noge zaustavio centarfora Šamroka. Onako sa zemlje, na brzinu, bacio je loptu rukom u polje. Šta je tada mislio, nije mi jasno. Tek, lopta je pala na oko 25 metara od gola, pravo na nogu njihovom igraču koji je iz prve tukao ka praznom golu i – pogodio. Bilo je to 4:1 i katastrofa više nije mogla da se izbegne.
Zvezda je do kraja turnira igrala bolje, ali njeni simpatizeri su se još dugo pitali kako su ovako neugodan poraz, bolan kao vruć šamar, sebi mogli da dozvole takvi igrači kao što su Branko Zebec, Dragoslav Šekularac, Vojkan Melić, Vladimir Durković, Nikola Stipić…
