U plavim zonama nije zabranjena konzumacija hleba. U stvari, hleb se smatra osnovom zdrave ishrane. Ovde se jede hleb koji stanovništvo samo peče i koji sadrži celovita zrna i nema aditiva.
Područja u kojima žive najdugovečniji ljudi na svetu nazivaju se plave zone. Postoji pet plavih zona, a one uključuju italijansko ostrvo Sardiniju, japansko ostrvo Okinava, grčko ostrvo Ikarija, poluostrvo Nikoja u Kostariki i kalifornijski grad Loma Linda.
Ne samo da na ovim mestima žive najdugovečniji ljudi na svetu – veliki procenat ljudi starijih od 100 godina, već i grupe ljudi koji su ostareli bez većih zdravstvenih problema kao što su bolesti srca, gojaznost, karcinom ili dijabetes.
Istraživanje Dana Butnera pokazalo je da na dugovečnost ljudi u plavim zonama utiče kvalitet života, odnosno sve od pozitivnog pogleda na svet i niske količine stresa do redovnog vežbanja i kvalitetne hrane.
Plave zone
U plavim zonama ljudi uglavnom jedu ishranu zasnovanu na lokalno uzgojenoj biljnoj hrani (oko 80 procenata) dopunjenoj ribom, jajima i mlečnim proizvodima. Najdugovečniji ljudi na svetu jedu u proseku oko 65 procenata hrane zasnovane na ugljenim hidratima, kao što su integralne žitarice, voće, povrće i mahunarke.
Meso se jede u manjim porcijama od oko 50 grama pet puta mesečno, a riba u porcijama od oko 100 grama tri puta nedeljno. Jaja i mlečni proizvodi se konzumiraju u veoma umerenim količinama.
Ograničena je i količina šećera koji se unose dnevno – najviše sedam kašičica. Najčešće tečnosti su voda i čaj, nešto kafe i vino.
U plavim zonama nije zabranjena konzumacija hleba. U stvari, hleb se smatra osnovom zdrave ishrane. Ali za razliku od dobrog dela zapadnog sveta, gde se najpopularniji hleb pravi od belog prerađenog brašna, u plavim zonama ljudi jedu hlem koji stanovništvo samo peče.
Četiri najpopularnije vrste hleba u plavim zonama:
Hleb od kiselog testa
Hleb od kiselog testa je popularan na Sardiniji i Ikariji, a pravi se od samo nekoliko sastojaka – vode, integralnog brašna i startera.
Zahvaljujući procesu fermentacije u pravljenju startera, hleb od kiselog testa ima više prebiotika i poboljšava apsorpciju hranljivih materija u telu. Prebiotici poboljšavaju zdravlje digestivnog sistema i jačaju imunitet.
Hleb napravljen od celih žitarica kao što su pšenica, raž i ječam
Ne samo da stanovnici Ikarije i Sardinije sami peku hleb od celih žitarica kao što su pšenica, raž i ječam, već i melju ove namirnice u brašno. Njihov hleb izgleda drugačije od onoga što se može naći u prodavnicama jer se pravi sa minimalnim sastojcima.
Cela zrna su bogata dijetalnim vlaknima, vitaminima B i mineralima kao što su magnezijum, kalijum i gvožđe, koji poboljšavaju zdravlje celog organizma.
Pita hleb
Na Ikariji je izuzetno popularna i vrsta hleba od celih žitarica (eng. pita bread), koja se odlično slaže sa izvorima proteina biljnog porekla – od humusa do kuvanog pasulja i sočiva. Zbog upotrebe celih žitarica za pravljenje ove vrste hleba, bogat je i dijetalnim vlaknima, vitaminima i mineralima.
Hleb od kukuruznog brašna
Kukuruzno brašno, ili mleveni kukuruz, koristi se u ishrani stotinama i hiljadama godina, što i ne čudi ako se zna da je odličan izvor proteina, vitamina A, dijetalnih vlakana i raznih minerala.
Od kukuruza se priprema sve od tortilja do palente, kao i različite vrste hleba. Hleb od kukuruznog brašna je izuzetno popularan u Loma Lindi, gde se kombinuje sa brašnom od spelte i lanenim semenima, koji su odličan izvor omega-3 masnih kiselina, piše PunKufer.hr.
