Nedelju nakon predsedničkih izbora, republikanski zvaničnici i administracija predsednika Donalda Trampa nastavljaju sa najnovijim naporima za ukidanje Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti, poznatog kao Obamaker, što je dugogodišnji cilj koji Republikanska stranka do sada nije uspela da ostvari u Kongresu i pred sudovima.
Vrhovni sud SAD u utorak saslušava argumente u okviru tog slučaja, što je treća velika pravna bitka u pogledu Obamakera pred najvišim sudom zemlje.
Republikanski glavni tužioci u 18 država i Trampova administracija žele da se ukine zakon u potpunosti, čime bi se dovelo u pitanje zdravstveno osiguranje više od 23 miliona ljudi. Kalifornija predvodi države, u kojima demokrate imaju vlast, koje traže da zakon ostane na snazi.
O Obamakeru se ponovo raspravlja pred sudom u kojem je tri sudije imenovao predsednik Tramp: Nila Gorsača, Breta Kavanoa i Ejmi Koni Beret, čija je nominacija po ubrzanoj proceduri potvrđena prošlog meseca u Senatu.
Sudije koje je Tramp nominovao nikada nisu odlučivale o sadržaju Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti. Međutim, Beret je ranije kritikovala odluke Vrhovnog suda kojima je odbačen zahtev da se zakon poništi, a koje je napisao glavni sudija Džon Roberts.
Najnoviji spor u pogledu Obamakera odnosi se na izmenu koju je republikanska većina usvojila u Kongresu 2017. godine, a kojom je praktično ukinuta finansijska kazna za one koji nemaju zdravstveno osiguranje.
Bez te kazne, odredba zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju je neustavna, tvrde države u kojima republikanci imaju vlast. Ističu i da bi u slučaju ukidanja te odredbe, ključne za usvajanje zakona, trebalo poništiti celi Obamaker.
– Teško je tvrditi da je namera Kongresa bila da se ukine celi zakon ako se poništi odredba o obaveznom osiguranju – rekao je Roberts, navodeći da Kongres nije ukinuo zakon 2017. kada je eliminisao finansijsku kaznu.
Roberts i Kavano su bili saglasni da sporna odredba može da se izdvoji iz ostatka zakona.
– Pitamo se da li bi Kongres želeo da zakon ostane na snazi ako se to uradi. Čini se da za to postoje ubedljivi dokazi – naveo je Roberts.
Novoizbrani predsednik Džo Bajden, koji je bio potpredsednik SAD kada je zakon usvojen 2010. godine, kritikovao je republikanske napore da se zakon poništi. Bajden u utorak planira i da govori o Obamakeru.
Prijave za zdravstveno osiguranje bile su relativno stabilne, čak i nakon što je odluka o ukidanju kazne stupila na snagu 2019. godine. Prema podacima nestranačke Porodične fondacije Kajzer, broj prijava pao je za oko 300.000 od 2018. do 2019. Kajzer procenjuje da je 11,4 miliona ljudi ove godine osigurano u okviru Obamakera.
Još 12 miliona ima osiguranje u okviru odredbe zakona o proširenju vladinog programa zdravstvene zaštite “Medikejd”. Očekuje se da će Vrhovni sud doneti odluku do proleća.
