Roman obuhvata period od početka Prvog svetskog rata dao smrti Nikole Pašića, 1926. godine, a bavi se ratnim frontovima, povlačenjem srpske vojske preko Albanije do Krfa, političkom elitom, govori o solunskom procesu i Crnoj ruci, solunskom frontu i oslobođenju Srbije, o nastanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i nesporazumima u novoj državi.
|
Zaokupljen seobom Čarnojevića
Iako pisci nerado govore o onome o čemu trenutno pišu, Moravčević nam kaže da je zaokupljen radom na istorijskom romanu o velikoj seobi Srba pod Arsenijem Čarnojevićem, u kome |
Tako je autor konstruisao istoriju kao priču i priču kao moćnu rekonstrukciju istorije.
– Srbija u Prvom svetskom ratu za mene je uvek bila izazovna tema i pošto, dok sam bio profesor, nisam imao dovoljno vremena da joj se na pravi način posvetim, onda sam rešio da po penzionisanju svakako sakupim građu i napišem istorijski roman. Naročito je intrigantno to što se ovom temom naša literatura skoro uopšte nije bavila, ako izuzmemo "Srpsku trilogiju" Stevana Jakovljevića, "Vreme smrti" Dobrice Ćosića" i neka druga dela. U jednom od eseja o istorijskom romanu ja sam napisao da se istorijski roman mora baviti kompletno jednim periodom o kome govori, i tu sam pomenuo da se "Vreme smrti" završava 1915. godine, na najnižoj noti srpske patnje i da je to neuspeo roman o tom periodu. Tu je i došlo do sukoba između nas dvojice, koji ni do danas nismo izgladili. Međutim, taj sukob me je uverio da je lako književnim kritičarima da teoretišu o pisanju i naterao me da napišem roman po kriterijumima koje sam u tom eseju izneo. Zato se "Vreme vaskrsa" sveobuhvatno bavi i vojskom i narodom, odnosom sa saveznicima, govori o eliti srpske političke scene, o moralnim, političkim, vojnim i drugim problemima. Mnoge čitaoce je iznenadila istorijska građa iz koje vidimo da nam Englezi, u stvari, nisu bili naklonjeni ni u i svetskom ratu, pa zato mislim da je taj odnos sa saveznicima jedna od najvažnijih karika i važan deo ove priče.
Povodom proslave 90-godišnjice proboja Solunskog fronta, profesor Moravčević je objavio esej o ovoj epopeji, o čemu je govorio prisutnima na promociji.
|
Zasluge za slavistiku
Profesor Nikola Moravčević rođen je u Zagrebu, u porodici oficira Jugoslovenske kraljevske vojske, 1955. godine je diplomirao na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu, a potom emigrirao u Ameriku. Magistrirao je pozorišnu režiju, a doktorirao komparativnu književnost na Univerzitetu države Viskonsin u Medisonu. |
– Nije se desilo u istoriji ratova da jedna nacija za četiri godine izgubi 30 odsto svoga stanovništva, kao što je sa Srbijom bilo u tom ratu. "Vreme vaskrsa" se bavi razlozima, uslovima, odnosima, ljudskim pričama, prekretnicama, političkim posledicama, traži objašnjenja, postavlja pitanja, ali daje i odgovore. Obimna istraživanja su prethodila pisanju ove knjige, u njoj se vešto prepliću fikcija i faktografija, i verujem da to jeste važno štivo o ovom istorijskom periodu – kaže profesor Moravčević.
Knjiga je izašla u izdanju izdavačke kuće "Arhipelag" iz Beograda, koja je objavila i prethodna dela ovog autora: "Knight in the Time of Evil", "A Brandenburg Concerto" (i prevod na srpski jezik).
Pre toga, profesor Moravčević je objavio "Light of the Njest – Lux Očidentalis" ("Prosveta"), zbirku eseja "Srpska i ruska literatura i istorija" ("Stubovi kulture"). Za svoj prvi istorijski roman "Albion, Albion", 1998. godine je dobio nagradu "Rastko Petrović" (za najbolji srpski roman nastao u dijaspori).
|
Protiv podela
Profesor Nikola Moravčević je ovogodišnji dobitnik književne nagrade "Rastko Petrović", koju dodeljuje Ministarstvo za dijasporu za pisce u rasejanju, ali sebe ne vidi kao pisca dijaspore. |
