Badnji dan i Božić u Minhenu na dva bogoslužbena mesta tradicionalno okupe više hiljada vernika pristiglih iz mnogih gradova i mesta u Bavarskoj.
Tako je bilo i ove godine. Slavilo se u hramu Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog u Novom Perlahu i drugom bogoslužbenom mestu u Dominikus centru posvećenom Pokrovu presvete Bogorodice.
Na oba mesta sveštenici su služili u prepunim objektima i oko njih, tako da je bilo teško prolaziti s jednog na drugi kraj. U dobrom raspoloženju proslavljen je Badnji dan koji su obeleženi molitveno, ali i “pijukanjem” dece koja su velikom broju jedva dočekala trenutak kada je dat znak za ovaj stari običaj i traženje poklona u slami. Uz prisustvo roditelja, baka i dedova zanimljivo je bilo gledati radosna dečja lica i sreću kada su pronalazili tražene poklone a kasnije su nastavili da se igraju u slami.
Kao i ranijih godina na Badnje veče su dolazile cele porodice, tri generacije i primetno je sve više “novih lica” pristiglih proteklih meseci i godina u potrazi za poslom i boljim životom.
Dobra organizacija sadržaja Badnje večeri značila je na više mesta za prodaju kalendara, sveća i badnjaka, palenja sveća i prodaju kuvane rakije i vina, ali i kafe, slatkiša i sokova. Na svakom mestu se čekalo strpljivo u redu da bi se nabavilo ono što su vernici želeli. Vrhunac Badnje večeri bilo je palenje badnjaka a plamen je ozario lica mase vernika koji su se tiskali da što bliže budu vatri i telefonima snime taj trenutak za uspomenu.
Susret starih prijatelja
Ove godine, za razliku od nekih ranijih, ispred Dominikus centra u severnom delu grada, nije bilo tradicionalne pucnjave i vatrometa, nego je tek pokoja petarda oglasila vrhunac raspoloženja u susret Božiću.
Ljudi su se družili, čestitali, raspitivali za zdravlje i podsećali na neka prošla vremena. Posebno je bilo zanimljivo kada su se posle nekoliko godina susretali nekadašnji poznanici i prijateji, jer je bilo raspitivanja ko šta i gde radi u otadžbini ili Bavarskoj, čime se bavi i da li su svi nekadašnji poznanici “na broju”. Bilo je na momente i sete kada su pominjani neki od tih ljudi koji su završili ovozemaljski život i otišli “Bogu na istinu”.
Posle gašenja badnjačke vatre mnogi su ostali da razgovaraju uz kuvano vino i rakiju a bilo je dosta onih koji su posle kupovine badnjaka požurili kući gde su ih iščekivali ostali članovi porodice. Za sve njih je karakteristično da su se obradovali velikom prazniku na Badnji dan a posebno Božiću, najradosnijem hrišćanskom prazniku.
