Prema rečima meštana legalizacija marihuane na Koniku nije potrebna, jer je toliko rasprostranjena njena prodaja i konzumiranje da se dileri i ne kriju.
– Ovde nema policije često i rade se mnoge nezakonite radnje. Kamp i uopšte Vrela ribnička su potpuna divljina. Imam dvoje dece i trudim se da ne izlaze često na ulicu, jer stvarno svega ima. Sinu koji ima 13 godina je nudio drug iz odeljenja džoint, a ja u tim godinama nisam ni znao šta je to, a evo i sa 35 nisam nikad to držao u ruke, niti sam imao kontakta sa bilo kojom drogom – rekao je meštanin Konika, koji živi u neposrednoj blizini Kampa 1, kojeg smo zatekli ispred kuće sa komšijom koji živi i u Albaniji.
– Često prelazim granicu između Crne Gore i Albanije i nikad ni šteku cigareta nisam prošvercovao, ali znam da i ovde ima mnogo onih koji donose u većim količinama marihuanu i prodaju po Podgorici. Znam da se kupuje u Albaniji i da kilogram marihuane tamo košta oko 1.000 eura, a oni ovde zarade i po nekoliko puta više. Nisam siguran i ne interesuje me, ali znam da se može naći za oko desetak eura mala paklica marihuane, jer su me nudili u nekoliko navrata – kazao je meštanin koji nije želeo da se predstavi, jer kako je rekao, nije ga strah ni od koga, ali su u pitanju manje grupe, koje rade zajedno i da ne želi da ima bilo kakve probleme.
– Ne želim ja da radim policijski posao, neka oni dođu i ispitaju pojedince odakle im automobili od po 10.000 ili 20.000 eura i kuće na tri sprata. Nije nikakva tajna da se ovde mogao naći gram heroina za 15 ili 20 eura – kazao je ovaj meštanin Konika.
Osim droge na Koniku je veoma rasprostranjena i prostitucija. Meštani nerado pričaju o tome, ali je očigledno da je i to nerešiv problem.
– Najgore je što pomoć dobijaju pogrešni ljudi. Ranije se dešavalo da evropske organizacije pomognu pre zime sa drvima, a da ih oni što su dobili prodaju. Neki su to radili da bi imali za heb, a neki su imali para, ali su dobijali pomoć i prodavali drva – kaže jedan od meštana Konika.
