Prva Lazareva subota koja je u hramu Svetog Save u Hanoveru proslavljena posle dvogodišnjih ograničenja ili kako to neki vole da kažu “posle ukidanja” korone, obeležena je gotovo kao nekada pre pandemije. Tragovi pandemije ipak nisu potpuno nestali jer su se vernici za vreme liturgije najvećim delom držali preporuka, a na koronu je podsećao i razmak između stolica koji nije promenjen.
Liturgiju je služio sveštenik Aleksandar Perković, a sasluživao je čtec Branislav Kapetanović. Za pevnicom je na srpskom jeziku pojao pravoslavni Nemac Johanes Volf, koji je među našim ljudima u ovom delu Nmeačke poznat i po tome što je preveo “Ohridski prolog” vladike Nikolaja Velemirovića.
– Danas slavimo dan kada je Isus vaskrsao svog prijatelja Lazara i kad ga je razdragani narod u Jerusalimu dočekao maslinovim grančicama. Mi danas deci delimo vrbove grančice, pa je današnji praznik i za decu velika radost – rekao je između ostalog sveštenik.
Nestrpljivi mališani grančice su dobili prvi, a posle fotografisanja za uspomenu sa sveštenikom, grančice su dobili i odrasli, koji su se radovali kao deca, jer su im puno značile i u njihovom detinjstvu.
Zanimljivo je da su vernici u hram u većem broju došli porodično i da su stizali i iz udaljenijih mesta. Tako je ortoped, dr Aleksej Damjanović sa suprugom Kristinom zbog sinova, osmogodišnjeg Ilije i šestogodišnjeg Adrijana, stigao čak iz Helmšteta, gradića oko sto kilometara udaljenog iz Hanovera.
– Oni maternji jezik uče s nama u kući, a zbog upoznavanja pravoslavne vere i običaja kojima želimo da ih naučimo, uvek kad prilike dozvoljavaju, vodimo ih u crkvu – kaže ortoped poreklom iz Prilepa.
Kragujevčani Sretenovići žive u Hanoveru i nemaju problem udaljenosti, pa su zbog jedanaestomesečnog Koste kojem je ovo prva Vrbica u crkvu došli mama Marija i ponosni deda Zoran i baka Snežana.
Vernike koji u hram inače redovno dolaze na molitvu, prisustvo u crkvi gotovo uvek, naročito na veće praznike, podseća i na rodni kraj. Među njima su, između ostalih bili i Velimir Jelović iz Pljevalja, Milica Kalamber iz Krupe na Vrbasu i Cvija Vujanović iz Šekovića.
– Crkva nikada nije daleko – kratko je, uzimajući vrbovu grančicu posle liturgije, rekao ugostitelj Velimir.
On je zbog obaveza, umesto u Pikenburg gde je ranije živeo, brzo otišao u novo mesto boravka – u 80 kilometara udaljeni Zoltau.
Milica i Cvija su popile kafu, ali su i one kao i ostali vernici brzo otišle jer ih je mamio prijatan sunčan dan.
Uskoro i u školu
Malenim sestricama, četvorogodišnjoj Jeleni i petogodišnjoj Ljiljani Jovanović koje su s tatom Sašom došle iz prigradskog Mizburga, dugo vreme čekanja do podele grančica, čokoladnim zečićima zasladio je čika Jovo, tutor koji je njihovog tatu upoznao na jednoj od građevinskih akcija ulepšavanja hrama.
– Kod kuće imam još dvoje dece, desetogodišnjeg Nikolu i jednogodišnju Suzanu. Oni su ostali s mamom Ivanom. Jutros zbog male Suzane nismo svi bili spremni za pokret, pa sam poveo Jelenu i Ljiljanu, da malo bolje upoznaju ambijent u koji će za koju godinu dolaziti na nastavu – kaže brižni četvorostruki otac Saša, koji je u Nemačku došao iz Obrenovca.
Vaskrs u Banji Koviljači
Dežurni tutor Jovan – Jovo Marinković Vrbicu je u Hanoveru proveo radno, ali je sve vreme prijateljima napominjao da će Vaskrs praznovati u Banji Koviljači.
– Više gotovo da i nema nikakvih korona prepreka, a da ih i ima, ne bi mogle da me spreče. Za pokret je sve spremno. U petak putujem – bio je kategoričan penzioner Jovo.
On naglašava da “Vesti” čita svaki dan i kad je u Banji Koviljači.
Raspored bogosluženja
Hram u Hanoveru je objavio i raspored vaskršnjih bogosluženja. Tako jutarnja liturgija na Veliki četvrtak počinje u 9.00, a večernje na kojem će se čitati 12 jevanđelja je u 18.00. Na Veliki petak večernja služba sa iznošenjem Plaštanice počinje takođe u 18.00. Na Veliku subotu Sveta liturgija počinje u 9.00, a u 22.00 je Vaskršnje jutrenje. Vaskršnja liturgija počinje u nedelju u 10.00. A od podneva je narodno saborovanje u crkvenoj porti. Na Vaskršnji ponedeljak i utorak liturgije počinju u 9.00.
