Sunce obasjalo, vrba procvetala, dečica se manekenski doterala, a u naš najveći molitveni hram u Francuskoj dovelo ih više baka nego mama i više mama nego tata. Pariska Crkva Svetog Save im je uvek na usluzi, a i Vrbica je poseban dan.
Rasuo je prota Nikola zelene grančice po dugom stolu, mališanima podelio ikonice, svakom od njih zvončić oko vrata, a kad je osveštavao taj bujni zeleni grm simboličnog vesnika proleća i svetom vodicom namerno malo poprskao sve oko sebe, deca su ushićeno povikala: “Još, još”, pa ih prota još obilnije poškropio.
Sve je teklo po meri dečjeg strpljenja, krenulo se u litiju, tri ophoda oko crkve, velika zvona su oglašavala praznik, zvončići na prsima veselo cvrkutali, vrbini venčići bili su na glavama, buketići u rukama, dopalo se svim generacija i svi su podjednako bili – deca.
A ovakve su male priče:
– Najlepše je kad prota kvasi vrbu i kad se vrtimo oko crkve. Kod kuće zvončiće stavimo na ključ od vrata. Nemamo ništa novo na sebi, samo je novo zvono – referisale su Ana Isidorović, Andrea Zečević i Mila Tomić (sve tri po 13 godina).
Davorin Milošević je iz Velike Plane, u naručju mu je Nikola (3), dodaje da ćerka Eva igra foklor u KUD-u Izvor i da će vrba stajati u dečjoj sobi.
Eva (9) i Lena (8) Mene, tata im je Francuz Žan-Žak i Lena Belušević (9) u kosi imaju cvetiće.
Tetka Sanja i tata Marko Milošević su obradovali lepoticu Taru (9 meseci).
– Ne razume ona ništa od svega ovoga, a kad malo naraste Vrbica će joj biti ponajdraži dan – kaže Marko.
Na planu nataliteta savesni su Jovana i Srđan Stanković, ne propuštaju nijednu Vrbicu, uz njih su modno doterane Lena (5), Jana (3) i Tea (sedam meseci), jednog dana će na red doći i sinčić.Večernje, koje je usledelo, sedeći na stepenicama uz oltar, mirno su pratile Maja (8), Lana (7) i Ana (8), dok je za to vreme Maksim Tomić neumorno prebirao po korpama vrbinih grančica tragajući za malim gusenicama i – uspevao.
Lepša od lutke je Ana Gavrilović (3), sva u roze-belim bojama, sve novo, kupili joj mama Sanja i tata Stefan, koji otkrivaju:
– Ima i šeširić sa cvetićima, ali ga neće, više voli na glavi venčić od vrbe.
Eto, tako su se skupljale buduće uspomene. Vrbica je, zaista, dan za pamćenje.
Često dolaze u crkvu
Malo odraslija deca su Emilija Isidorović i Tatjana Kesić (obe 13) i Tina Anđelković (16), u buketić vežu vrbu i nabrajaju:
– Volimo Vrbicu, svako ima zvončić, družimo se. Ne, niko nas ne tera, same često dolazimo u crkvu. Sad će Vaskrs, bojićemo jaja, jedemo ih, delimo i nikad dosta.
Pečenje i kolači
Nikola Kojić (8) ima drugaricu Teodoru Radovanović (9), zajedno su prislužili sveće, onda je kavaljerski zagrlio i krenuo sa objašnjenima:
– Dolazi Uskrs, biće šarenih jaja i za ručak malo prase, tata će ga peći u bašti, mi živimo u Stansu. Tata je majstor za pečenje mesa, a ja sam majstor za jedenje.
Teodora nastavlja:
– Kod kuće ću vrbu zakačiti na ikonu, a mnogo se radujem kolačima, moja mama Marina pravi najbolju tortu na svetu
