Trgovište na krajnjem jugoistoku države, na tromeđi Srbije, Makedonije i Bugarske, ljudi uglavnom vezuju za podatak da se nalazi na vrhu liste nerazvijenih i siromašnih u našoj zemlji. Ali, ono krije dve lepote prirode kakve se retko gde mogu videti: Vražji kamen i Zladovačke planine.
– Tačno je da je Trgovište nekako skrajnuto s puta i da tamo ne možete da očekujete klasičan turistički doživljaj. Međutim, tamo se nalazi jedna od lokacija Srbije koju morate da posetite – Vražji kamen! Ova formacija stena koje je isklesala reka Pčinja zaista ostavlja bez daha. Neverovatan prizor. Iskreno, meni je lepša od čuvene Đavolje varoši – ističe fotograf Ivan Strahinić.
Za Vražji kamen se vezuje mnogo legendi, ali ćemo mi početi sa činjenicama koje su pouzdane. Ovaj prirodni fenomen nalazi se pored puta, na svega pet kilometara od Trgovišta, u blizini planinskog sela Donja Trnica. Delo je reke Pčinje (leve pritoke Vardara), koja je nekada davno tu prosekla stenu i procesom spiranja i odnošenja raspadnutog materijala, pod uticajem padavina, izvajala niz kamenih stubova visokih između 50 i 60 metara. Zbog “prosecanja”, mesto je prvo dobilo naziv Prosečnik, mada ovaj naziv ukazuje na prosek, a mesto je sve osim toga. Danas su uobličeni kameni stubovi poznati kao mesto nad kojim Đavo vlada odnosno Vražji kamen. Kako sam naziv sugeriše, oko ovog mesta su stvorene brojne legende, koje nisu zaobišle ni Crkvu Presvete Bogorodice iz 14. veka, sagrađenu na jednoj od stena. Priče su toliko jake da se u crkvi ne obavljaju krštenja i venčanja, iako ima lepo pogled sa stene i veliki potencijalu.
Naš foto-vodič napominje da u Trgovištu ne bi trebalo propustiti Zladovačku planinu koju stanovništvo kolokvijalno zove i Koćura. Prepuna je staza za pešačenje, koje kreću od sela Sveti Ilija i sežu do najvišeg, Zelenčevog vrha (1.574 m) odakle se pruža pogled na Šar planinu, Besnu kobilu, Vardenik i Osogovske planine.
– Pitoma je i nije previše zahtevna za planinarenje, a pogledi koji se s nje pružaju su zaista fantastični – ubedljiv je Strahinić, a svi koji su posetili ovu planinu kažu da uspon preko talasastih brežuljaka predstavlja savršeno opuštanje duše i tela.
Dakle, ako vas put nanese u ovaj deo Srbije, Vražji kamen i Zladovačka planina mogu biti izbor za zanimljivo proveden dan.
Leči neplodnost
Uprkos pričama o tome kako da je Vražji kamen ukleto mesto, narodom se proširilo i verovanje da Crkva Presvete Bogorodice leči neplodnost. Nije redak slučaj da dolaze nerotkinje, pa kada nema nikog u crkvi, nastružu malo praha sa neke od fresaka, da to kući piju.
Četiri vraga
Najpoznatija legenda koja se vezuje za Vražji kamen je priča o četiri nestašna đavola Džudži Budži, Kumbari Kljeki, Filanku Šilji i Muji. Oni su želeli da Pčinju, umesto ka Grčkoj i Egejskom moru, “preusmere” ka Bugarskoj, pa su pokušali da spoje obale reke. Kidali su čitave stene s okolnih brda, ali ćudljivu Pčinju nisu uspeli da ukrote. U Končuljskoj klisuri su našli najveću stenu, stavili je na leđa i krenuli nazad, ali kad su stigli do sela Klinovac čuli su prve petlove pa su, uplašeni da ljudi ne otkriju njihove namere, bacili stenu pored vodenice.
Postoji i legenda da su ljudi godinama pokušavali da sagrade crkvu pored reke, ali su Budža, Ljeka, Šilja i Muja, sve što seljani danju sagrade, noću odnosili i ostavljali na Vražjem kamenu, ljuti jer ih ljudi nisu dovoljno poštovali.
Loša sreća
Crkva Presvete Bogorodice je građena u periodu od 1355. do 1375, u vreme vladara Stefana Uroša V, sina cara Dušana. Do crkve vodi strma, vijugava staza i u njoj se ne organizuju venčanja i krštenja jer je prati priča o lošoj sreći. Legenda kaže da su izvesni mladenci odmah po venčanju izašli iz crkve i uzjahali konje, ali je mladoženjin, uplašen od vike svatova, pojurio prema provaliji i survao se s jahačem na leđima. Videvši to, mlada je potrčala prema litici i bez razmišljanja skočila.
