Vreme je da se vratite svojim kućama. Ovo je poruka premijera Skota Morisona koja je početkom meseca upućena studentima iz inostranstva, u jeku pandemije koronavirusa u Australiji.
Kovid-19 nije doneo samo zdravstvstvene i ekonomske probleme već će, prema tumačenju eksperata za demografiju, kriza ostaviti ozbiljne posledice i na kulturni život u zemlji.
– Australija mora da usmeri svoje napore na pomoć svojim državljanima i osobama koje imaju boravak, a sve kako bi im pružili maksimalnu ekonomsku pomoć koju imamo – rekao je prvi ministar Skot Morison.
Isključivanje studenata iz inostranstva iz paketa finansjiske pomoći, namenjenje za prevazilaženje teškoća usled lošeg ekonomskog stanja u državi, može da dovede do ozbiljnih poteškoća za njihov ostanak u Australiji. Poruka Federalne vlade studentima iz inostranstva više je nego jasna – vratite se svojim kućama ukoliko nemate sredstava za život u Australiji.
Studenti iz inostranstva plaćaju izuzetno visoke školarine u Australiji, a sada se osećaju ostavljeni na cedilu ovakvom porukom da usred pandemije razmišljaju o povratku u njihove zemlje jer su mere ekonomske podrške isključivo namenjene državljanima Australije, kao i onima koji imaju regulisan boravak u zemlji.
A, samo tokom prošle godine studenti iz inostranstva su privredili državi 37,6 milijardi dolara i pomogli popunjavanje čak 240.000 upražnjenih radnih mesta.
Ostaju bez posla
Mnogi studenti, među kojima i Dušan Rudan koji je na školovanje došao iz Republike Srpske, razočarani su, ali ne i iznenađeni porukom Skota Morisona.
– Kao i drugih 570.000 studenata iz inostranstva, veoma sam razočaran ovakom odlukom. Većina mojih prijatelja je izgubila posao. Univerziteti zahtevaju od studenata da plate školarine na vreme i nemaju razumevanja ako nismo u mogućnosti da platimo celu ratu. Većina granica i aerodroma je zatvorena, tako da ja ne mogu da se vratim u Republiku Srpsku – kaže za “Vesti” Dušan Rudan.
U Republici Srpskoj Dušan je završio Pravni fakultet, a ovde je došao na stručno usavršavanje jezika. Kao i većina studenata iz inostranstva ima pravo da pored studiranja radi 20 sati nedeljno. Za razliku od mnogih drugih kolega, Dušan Rudan radi u “Emi Monash” domu za stare osobe u Melburnu, koji je zbog trenutne zdravstvene krize, kao mnoge gerontološke ustanove, ponudio svojim radnicima – studentima iz inostranstva, da rade dodatne sate kako bi se pomogli tokom nastale zdravstvene krize.
Dalekosežne posledice
Međutim, drugi nisu takve sreće, pa će mnogi od njih zaista morati da spakuju kofere i vrate se u zemlje iz kojih su došli. Većina studenata radila je u ugostiteljskom sektoru, održavanju higijene i drugim uslužnim delatnostima, koje su zbog pandemije korona virusa obustavljene.
Nakon ovakvog odnosa prema studentima iz inostanstva, Dušan Rudan kaže da će buduće generacije studenata ozbiljno razmisliti da dođu ovde da se školuju.
– Svi smo mi znali da je obrazovni sistem u Australiji veliki biznis, koji ovoj zemlji donosi milijarde dolara, ali ipak nismo očekivali da bismo mogli da budemo ostavljeni na vetrometini. Prave posledice premijerove izjave osetiće se tek kad prođe ova kriza i kad nova generacija internacionalnih studenata bude birala stranu zemlju za svoje studije – zaključuje Rudan.
Super fond – tek za kartu
Oni koji su ostali bez posla, ostali su i bez prihoda, pa nemaju sredstava da plate školarinu, troškove stanovanja, a u najgorim slučajevima ni – hranu.
Vršilac dužnosti ministra za Imigracione poslove Alenda Tadža kaže da su studenti iz inostranstva tokom upisa na fakultete u Australiji dužni da prikažu sredstva neophodna tokom prve godine studiranja u zemlji. Oni koji studiraju u Australiji duže od 12 meseci sada imaju mogućnost da podignu novac iz Super fondova, koje im je njihov poslodavac uplaćivao na ime penzionog osiguranja. Međutim, kako je većina njih radila određeno radno vreme, najčešće će to biti dovoljno jedva za plaćanje avionske karte u jednom pravcu – da se vrate nazad svojim kućama.
Obavezna suma
Prema podacima koji se nalaze na portalu Ministarstva za unutrašnje poslove, studenti koji dolaze iz inostranstva pre nego što im se viza odobri, moraju da prilože dokaz da poseduju najmanje 21.000 dolara kao potporu za 12-mesečni život u Australiji.
Svetli primeri
Pojedini univerziteti, među kojima su ANU i Melburnški Univerzitet, oformili su fondove za hitnu pomoć njihovim studentima iz inostranstva.
Moguće zloupotrebe
Postoji opravdan strah da će pojedini poslodavci početi da zloupotrebljavaju nastalu situaciju u kojoj se nalaze studenti iz inostranstva i ponuditi im da rade za izuzetno niske zarade, često ih isplaćujući “na crno”, bez uplate poreza i drugih prinadležnosti koje imaju zaposleni u Australiji.
