Od siromaštva iz čijih kandži godinama ne može da se otrgne, do priličnog bogatstva koje povremeno usni, Željka Vidakovića (39) iz mesta Uvac kod Rudog delio je samo jedan mali korak: da je uzeo i stavio u džep koverat koji je pre nekoliko jutara našao u koferu na pustom drumu ispred Višegrada, Željko bi danas mogao da ćerki Eleni i sinu Daliboru ispuni mnoge želje.
Ali, nije dirnuo u sadržinu koverte! Svih 100.000 dolara, koliko je bilo u crnom koferu, Željko je sačuvao i predao u ruke vlasniku, Radovanu Kovačeviću, trenutno nastanjenom u Americi.
– Kako da ne vratim novac kad svakog jutra prolazim pored manastira Dobrun, pogledam onu lepotu i krst na steni,
prekrstim se i pomolim za zdravlje dvoje dece i za ovo treće, što će uskoro da se rodi – kaže Željko u razgovoru za "Vesti" i odvija film događaja zbog koga je već nezvanično proglašen za najveću bosansku poštenjačinu.
Kao i svakog jutra Željko je krenuo iz Ruda sa malim kombijem da razvozi hleb i pecivo po istoku Republike Srpske. Idući prema Višegradu, prošao je pored manastira Dobrun, pomolio se za decu i trudnu suprugu, i nastavio dalje.
– Na jednom proširenju puta ispred Višegrada ugledao sam pomalo neobičan kofer. Zastao sam, izašao iz kombija, uzeo kofer, stavio ga na sedište i dao gas. Iako sam bio radoznao da vidim sadržaj kofera, žurio sam zbog posla i otvorio ga tek po povratku kući. Kad, unutra – blago, jarane!
Željko je u koferu punom garderobe primetio veliki koverat na kome je bila adresa neke američke banke, a ispod adrese pisalo je ime i broj telefona. Zavirio je u koverat i video mnogo zelenih novčanica…
SumnjaŽeljko kaže da o celom događaju nije obavestio policiju iako je, kaže, u jednom trenutku pomislio da je u pitanju "prljav novac" i da se može svašta dogoditi. – Radovan je sigurno prekršio zakon kad je preko granice preneo toliki novac a verovatno ga nije prijavio. Ali, to je priča koja me ne zanima. Ja sam učinio ono što bi i ponovo učinio da ugledam neki kofer pored puta – kaže Željko. |
– U trenutku me uhvatio panični strah. Shvatio sam da u koverti ima desetine hiljada dolara i da je sve to sigurno nekome slučajno ispalo iz kola, kamiona ili autobusa.
Niko, pomislio sam, nije lud da baci kofer sa tolikim parama. Kad me prošao strah, odlučio sam da sve učinim kako bi pronašao vlasnika kofera.
Željko je okrenuo broj telefona sa koverte. Sa druge strane javio mu se muški glas.
Sat vremena kasnije, dok je razmišljao da li da ode u policiju ili čeka kakav poziv, Željku je pozvonio telefon.
– Javio mi se drugi čovek koji se predstavio kao Radovan Kovačević iz Nevesinja. Rekao je da je novac njegov i da je sigurno ispao iz autobusa kojim je putovao iz Beograda za Nevesinje.
Iste večeri, Nevesinjac je stigao u Uvac gde ga je čekalo osveženje, večera i koverat sa celih 100.000 američkih dolara.
– Ispričao mi je da je najveći deo novca namenio za svadbeni poklon jednom članu familije iz Trebinja. Hteo je i da mi da deo novca na ime nagrade, ali sam odbio. Ipak, on je častio moju decu sa 150 dolara – rekao je Željko i objasnio da mu se Nevesinjac još nekoliko puta javljao i zahvaljivao.
