Agonija Manuele Marić iz Beograda traje tri godine, koliko je prošlo od kada je otkriveno da boluje od karcinoma jajnika. Ova 53-godišnja žena, strukovni inženjer elektrotehnike iz Zemuna, iscrpljena je terapijama i zahvatima koji nisu dali rezultate, a njen život zavisi od leka koji ne može da kupi, jer je veoma skup.
– Bolujem od agresivnog karcinoma jajnika, četvrti stadijum, a bolest se proširila i brzo napreduje – priča za “Vesti” ova hrabra žena, koja stoički podnosi svakodnevne ogromne bolove u leđima i krstima.
Dobri ljudi iz Srbije, ali i celog sveta skupljali su pomoć za Manuelu koja je rodom iz Hercegovine, pa je nakon dugotrajnog lečenja u Beogradu otišla u Tursku.
– Tamo su posle PET skenera i magneta ustanovili da operacija nije moguća, jer bi moj život bio ugrožen. Uradili su genetska ispitivanja iz krvi i iz uzetog isečka. Za to vreme sam tamo prošla ciklus hemoterapije, jer se na rezultate analize genetike čeka četiri nedelje – priča ona.
Analiza je pokazala da je gen PALB 2 odgovoran za njenu bolest i onkolog iz Turske joj je promenio terapiju.
– Taj lekar je ukinuo hemoterapiju i uveo lek ldžnparza u tabletama od 150 miligrama, dva puta dva na dan. Za 28 dana taj medikament košta oko 5.300 evra, a u nekim zemljama i više – priča Manuela, iznemogla od paklenih muka kroz koje prolazi.
U Srbiji taj lek primaju besplatno pacijenti koji imaju BRCA gen, ali ona ne može, jer je njen gen PALB 2. Lek se koristi dok deluje, dve godine, kod nekih četiri.
– Cilj je da što duže deluje, ali je nemoguće pratiti cenu leka. Moje stanje je sada bolje, a da nije bilo humanih ljudi do mog odlaska u Tursku, ne smem ni da pomislim šta bi se desilo i da li bih bila živa – priča Manuela.
Neizmerno je zahvalna svima koji su joj donacijama dali šansu za život.
Osim slanjem broja 1318 u SMS poruci na 3030 putem Fondacije Budi human, Manueli Marić plemeniti ljudi mogu pomoći ličnim donacijama.
