Saradnja sa Srbijom je od najveće važnosti, neizostavna i neophodna. Kada govorimo o Srbiji, govorimo o bratskim odnosima, pa smo u tom pogledu obavezni učiniti sve kako bi našu saradnju negovali i jačali u svakom smislu te reči, kaže u intervjuu za “Vesti” gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, uz napomenu da je između Beograda i Banjaluke od njegovog dolaska na tu funkciju već realizovana jedna poseta i dogovoreno jačanje saradnje na svim poljima.
Kako komentarišete reči koje vam je uputio predsednik Skupštine grada Mladen Ilić iz SNSD-a, koji je kazao da “niste više opozicija i neko ko može samo ukazivati na probleme” i da obećanja moraju biti realna?
– Kada preuzmete grad nakon višedecenijske kriminalne vlasti, naravno da je prvi vaš korak da ukažete na tu pojavu i da se borite protiv nje, pa to možda katkad poprimi obrise opozicionog delovanja, ali je činjenica da je naša dužnost i obaveza da taj posao borbe protiv kriminala obavimo. Međutim, uporedo sa revizijom, koja će po svemu sudeći potrajati, nastavljamo da obavljamo redovne poslove. Istraživanje kriminalnih radnji neće stati, jer je to preduslov za stvaranje pravnog poretka i uspešnog društva. Neće stati ni naš rad na važnim infrastrukturnim projektima, na rešavanju ekonomskih problema i mnogim drugim pitanjima od važnosti za naš grad.
Era novih političara
Nedavno ste rekli da “dolazi era političara koji rade ono što pričaju”. Šta pod tim podrazumevate?
– Podrazumeva da ispunite obećanja koja ste dali narodu, a to funkcioniše tako što se svakog jutra budite i osećate odgovornost, redovno se podsećate na svoje reči i data obećanja i težite i činite sve što možete kako bi rešavali jedan po jedan problem. Zatekao sam brojne probleme od onih tehničke prirode, pa do najkrupnijih, ali ono čemu težim je svakako da to menjamo na bolje. Neke probleme unutar sistema, smo već ispravili, nametnuli drugačiji sistem vrednosti, uveli nova pravila, a pokrenuti su i mnogi manji i veći projekti od važnosti za naš grad.
Koji su to važniji projekti?
– Izdvojio bih rešavanje pitanja vodosnabdevanja, veća ulaganja u kulturu, izgradnju gradskog parka, sportskih dvorana. Istovremeno, razgovaram sa brojnim investitorima, jer su im dosad nuđeni loši uslovi, pa u tom pogledu možemo reći i da su im vrata bila zatvorena. Napominjem i biću iskren da nisam očekivao da će me dočekati i brojni izazovi, te da će se otkriti tako velike afere, koje su lebdile nad Banjalukom, a sa kojim sam se odlučio sistemski suočiti. Osim svih izazova, nastavljamo da radimo na projektima koje smo obećali, ali osmišljavamo i realizujemo mnoge druge projekte, koje nismo obećali, ali smatramo da će u velikoj meri oplemeniti naš grad. Tako da mogu slobodno reći da dolazi era političara koji rade mnogo više od onog što su rekli.
Na posao odlazite svojim automobilom, pešice, biciklom i trotinetom. Da li vas građani zaustavljaju i šta kažu?
– Najvažnije je to što svojim primerom želim da pokažem jedan novi trend ponašanja funkcionera. S obzirom na to da većina naših građana na posao odlazi privatnim automobilom, ne vidim razlog da se kao gradonačelnik ponašam drugačije, jer se zapravo osećam kao prvi među jednakima i smatram da imam obavezu da budem dobar primer. Svakako da ću vrlo rado na posao doći biciklom ili trotinetom onda kada mi obaveze dozvole, jer sam pobornik zdravih navika i svojim primerom želim da promovišem zdrav život, a istovremeno da podižem ekološku svest. Posao gradonačelnika je veoma operativan i zahteva u toku jednog dana mnogo kretanja, pa je zbog toga automobil možda najčešće prevozno sredstvo kojim se služim, jer jedino tako mogu postići trenutni tempo rada. Dešavaju se situacije da me pri ulasku u automobil dočekuju građani kako bi mi izložili svoj problem, no iako ovaj posao iziskuje veliku energiju i odricanje, veoma sam ponosan što upravo kroz to vidim da sam na ispravnom putu i da moj rad nailazi na veliku podršku.
Smatrate li sunarodnike koji žive i rade u inostranstvu važnim delom društvenog bića?
– Najveći procenat naših sunarodnika, koji su iz ovih krajeva otišli u inostranstvo, napustili su svoja ognjišta napustili iz najtežih razloga. Emigracije našeg stanovništva su podstaknute ratnim dešavanjima, dok su kasnije ljudi odlazili usled nedostatka posla i lošeg ekonomskog stanja. U današnje vreme je veliki broj onih koji pored ekonomskih razloga zemlju napuštaju zbog brojnih nepravdi sa kojima su svakodnevno suočeni, a pravna država je zakazala. Dužnost države i vlasti na svim nivoima, pa i moje pozicije gradonačelnika je da donosimo odluke koje bi tim ljudima omogućile da se vrate na ove prostore, tako što će im biti obezbeđeni kvalitetniji uslovi za život od onih u inostranstvu. Oni osećaju ljubav prema svojoj zemlji i često su nostalgični, ali da bismo ih vratili, treba težiti stvaranju pravne države i većem ekonomskog standardu, kako bi se izjednačili sa naprednijim zemljama.
Uspostavićemo sistem pravde
Gde i kako vidite ulogu ljudi u rasejanju?
– Nesporna je činjenica da dijaspora u velikoj meri pomaže svoju zemlju, ne samo kroz provođenje godišnjih odmora na ovim prostorima, nego i kroz finansijsku pomoć svojoj rodbini. U tom pogledu ne možemo da negiramo da izvestan broj naših građana u potpunosti zavisi od člana porodice koji je u inostranstvu. S obzirom na sve to, relacija sa dijasporom treba da bude uzajamna. U konačnosti naša je obaveza ipak da uredimo ovaj grad i celu zemlju, te da tim ljudima ponudimo bolje uslove, kako bi se bez straha vratili da žive ovde. U tom pogledu mislim na ekonomsku i socijalnu sigurnost i uspostavljanje pravne države.
Da li vam se obraća dijaspora i šta vas najčešće pitaju?
– Osim velike javne podrške, obraća nam se veliki broj ljudi sa rečima poput “kamo sreće da ste se ranije pojavili, razmišljamo da se vratimo u Banjaluku”, što me veoma raduje, jer je to zapravo pokazatelj da ljudi prepoznaju naš rad. Sve je više onih koji bi da investiraju u naš grad, jer žele da sredstva zarađena u inostranstvu ulože u rodni kraj, u grad u kojem su, u najmanju ruku, proveli detinjstvo. Ja sam mnoge ljude pozvao da se vrate, jer čvrsto verujem da se na ovom prostoru i te kako može osigurati lep život.
Banjalučane primate u kabinetu. Kakva su vaša iskustva kada je reč o tim razgovorima i da li su vaša vrata otvorena za dijasporu?
– Naša vrata su otvorena svima, a podrazumeva se da su otvorena i za našu dijasporu. Moram skrenuti pažnju da, i pored najbolje volje da sednem sa svakim pojedincem i da ga saslušam, to je realno neizvodljivo zbog vremena koje takva praksa iziskuje. S druge strane, promene koje smo uveli jasno pokazuju da je Gradska uprava postala otvorenija za svakog, jer postepeno rešavamo sve probleme sa kojima su se dosad susretali brojni građani. Vraćamo prava koja su nekima u prethodnom periodu bila uskraćena, slobodu govora i iskazivanja mišljenja. Radimo na uspostavljanju sistema opšte pravde, u kojem nema povlašćenih i u kojem se kažnjavaju oni koji su radili protiv zakona.
Saradnja sa Crnom Gorom
Kakva je saradnja sa Crnom Gorom, s obzirom na zabranu ulaska koju vam je bivša vlast krajem avgusta 2020. izrekla na godinu dana?
– Osim one iskonske povezanosti, našu saradnju su dodatno osnažile političke promene, koje su se istovremeno događale, pa u tom kontekstu mogu slobodno reći da se ta saradnja prirodno stvorila. Nadam se da će mi uskoro isteći ili ranije biti ukinuta zabrana ulaska u Crnu Goru, kako bih što pre mogao posetiti crnogorske gradove, sa kojima zasigurno mogu ostvariti dobru saradnju.
Porez na nepokretnosti
Zbog čega ste podigli glas protiv smanjenja poreza na nepokretnosti?
– Manji procenat stanovništva, uglavnom bogati ljudi, u obavezi su da plaćaju veći porez na nepokretnosti. Primera radi, vlasnik hale u vrednosti od milion konvertibilnih maraka, plaća porez 1.000 KM godišnje. Njegova ušteda je, smanjenjem poreske stope, neznatna, a šteta za budžetske prihode Grada je ogromna. Većina našeg stanovništva i porodica, koje u vlasništvu imaju jednu nepokretnost u kojoj stanuju, svakako ne podležu obavezi plaćanja poreza, što implicira da je sporni zakon koristan malom broju ljudi, a veoma štetan za budžet Grada. U praksi to znači da ćemo smanjenjem poreza bogatijem sloju stanovništva, smanjiti mogućnosti za ulaganje u projekte od opšteg interesa. Stoga ovaj Prijedlog zakona smatram političkom odlukom vladajuće skupštinske većine, s ciljem da stopiraju projekte, razvoj i funkcionisanje grada, pa u tom pogledu mogu ovo nazvati klasičnim načinom opstruisanja Banjaluke.
Društvene mreže
Na društvenim mrežama ste vrlo aktivni i imate veliki broj pratilaca Koliko ta vrsta komunikacije pomaže u promociji vaše politike?
– U jednom teškom tamnom vilajetu, a tu svakako govorim o medijima, društvene mreže su bile moj jedini prozor do javnosti. Taj prozor, koji smo vremenom proširili do razmera velike staklene zgrade, svakako je i dalje moj veliki oslonac u smislu komunikacije sa javnošću. Ovo je era novih tehnologija, putem kojih se mogu uraditi velike stvari. U kontekstu korišćenja društvenih mreža, u odnosu na svoje političke oponente prednjačim. Svedočimo situaciji da oni, koji su taj vid moga rada kritikovali, danas taj put slede, što implicira da sam u tom kontekstu išao ispred vremena. Nametnuli smo novi pravac političkog djelovanja kroz jedan neposredan i direktan kontakt sa građanima, koji je omogućio transparentniji rad i veći građanski aktivizam.
U planu brojna putovanja
Planirate li da u skorije vreme posetite neku od država u kojima je rasejanje najbrojnije?
– Svakako. Planiram da posetim brojne gradove i zemlje, kad se stvore uslovi, koje trenutno diktira komplikovana situacija u celom svetu. Dosad sam imao priliku da se upoznam i sarađujem sa mnogima kroz razne konferencije i susrete ali u svojstvu mladog lidera i političara. Aktivnosti u tom pogledu nisam imao otkad sam na poziciji gradonačelnika, ali s obzirom na brzorastuću podršku i procese koji su neminovno pokrenuti, upućeni su brojni pozivi da posetimo gradove Slovenije, Austrije, Nemačke, posebno u regiji Brandenburg, kao i mnogih drugih zemalja, na koje ću se svakako odazvati. Naš cilj je da se naša ideja proširi i van granica naše zemlje.
