Goran Janićević, autor kultne emisije o vojsci RTS “Dozvolite…” istraživao je na koji način je služenje vojnog roka regulisano u Evropi.
Istraživanje je obuhvatilo 14 zemalja.
– Svaka zemlja prilagođava rešenja svojim odbrambenim potrebama, ali i raspoloženju javnosti – napominje ovaj novinar.
Najmasovnije služenje vojnog roka u Evropi ima Finska, gde 80 odsto mladih služi vojni rok, a 20 odsto civilnu službu. Vojni rok od šest meseci važi za sve rodove, sem za specijalce i padobrance koji se obučavaju godinu dana.
– Finci služe vojsku zbog tradicije, ali i realnih potreba – ističe Janićević.
Drugi karakterističan primer služenja vojnog roka je Norveška.
– U ovoj zemlji vojska je formalno dobrovoljna, ali zbog tradicije i privilegija koje dobijaju, čak 15 odsto mladih služi vojsku. Vojni rok traje šest, 12 ili 18 meseci. Privilegije su radno mesto u vojsci, upis na Vojnu akademiju i prvenstvo u zapošljavanju u državnoj službi ili administraciji.
Zanimljivi su i primeri Austrije i Švajcarske.
– Austrijanci služe vojsku jer je to simbol njihove vojne neutralnosti, ali i kako bi se učuvala veza vojske i građana. Vojni rok traje šest meseci, a ukoliko neko uloži prigovor savesti tada služi u nekoj državnoj službi devet meseci.
Janićević kaže da je Švajcarska još bolji primer jer je njena vojska u potpunosti zasnovana na masovnoj vojnoj obuci:
– Oko 20.000 ljudi služi redovnu vojsku i vojni rok traje 21 sedmicu ili 147 dana. U rezervnom sastavu se služi 240 dana za vojnike, do 680 za najviše oficire. Ostali mladi građani plaćaju porez od tri odsto godišnje zarade i to do 37 godine života. Porez plaćaju i oni koji hoće da izbegnu služenje vojske, ali i jedna trećina mladih ljudi koja ne prođe fizičke i psihičke provere regrutne komisije.
Iskustva Švedske i Danske
Janićević objašnjava i koji su sve modeli služenja vojske u drugim evropskim zemlja:
– U Švedskoj je obavezni vojni rok ukinut 2010, vraćen osam godina kasnije. Ipak, u ovoj zemlji, Regrutna agencija godišnje bira samo 4.000 mladih koji se obučavaju između četiri i 12 meseci u zavisnosti od specijalnosti. U Danskoj je vojni rok obavezan i traje četiri meseca za obične vojnike, dok budući rezervni oficiri i podoficiri i regruti u kraljevskoj gardi služe od devet do 12 meseci. I u ovoj zemlji se godišnje regrutuje oko 4.000 mladih od čega se više 99 odsto prijavi dobrovoljno – ističe urednik “Dozvolite…”.
Brojne privilegije
Raznoliko služenje vojnog roka je i kada su u pitanju bivše države Sovjetskog Saveza.
– U Estoniji vojni rok nikada nije ukidan i godišnje više od 3.000 mladih odsluži vojni rok koji traje od osam do 11 meseci. Litvanija je jedina zemlja članica NATO koja je 2007. ukinula vojni rok. Ipak, vratila ga je osam godina kasnije i godišnje oko 4.000 regruta odsluži vojni rok u trajanju od devet meseci. I pored velikog interesovanja, regruti imaju privilegije. Dobijaju platu koja za celo vreme trajanja vojnog roka iznosi u proseku 3.000 evra, što je dve prosečne litvanske plate. Postoji još jedna pogodnost, a to je da poslodavci šest meseci ne plaćaju poreze i doprinose ukoliko zaposle radnika koji je odslužio vojni rok – navodi Goran Janićević.
