Vraćanje obaveznog vojnog roka je tema koja posebno zanima mlade u dijaspori kako bi se izbegle ranije neprijatne situacije neretko završavane sudskim presudama ili nemogućnosti da dođu u otadžbinu.
Sagovornici „Vesti“ kažu da bi upravo zato budući predlog zakona morao da mnogo detaljnije nego ranije povede računa o ovoj kategoriji.
– To je prilično složeno pitanje jer u dijaspori borave i oni građani Srbije koji imaju dvojno državljanstvo, oni koji imaju radnu dozvolu i trajno boravište, ali i građani koji to još nisu regulisali jer tamo studiraju ili rade na „crno“. Ranijim propisima dijaspora nije bila izuzeta od služenja vojnog roka i služenja u rezervi, posebno u slučaju mobilizacije i s tim u vezi su postojali razni problemi. Jedno od rešenja je da se ovo pitanje reši međunarodnim ugovorima, kao što je postignut sa SAD na osnovu ugovora iz pedesetih godina poznatijem kao „Alen-Kardelj“ da se zbog velikih troškova ne postupa po zahtevima za izručenje za ove prekršaje – predlaže Trifunović.
S druge strane, novinar „Politike“ Milan Galović kaže da bi povlastice za mlade u dijaspori neumitno postavile i pitanje diskriminacije u odnosu na vršnjake iz Srbije.
– Činjenica je da su mnogi građani koji su odrasli u dijaspori odbijali da služe vojni rok u periodu kada su na to bili obavezni zbog čega je bilo i velikih problema koji su na kraju rešavani opštom amnestijom. Ali, takođe je i činjenica da je bilo dosta njih koji su se vraćali u zemlju da bi služili vojsku, čak i da bi poslednjih godina odslužili dobrovoljni vojni rok. Zato bi ovo pitanje trebalo dobro razmotriti i precizirati prava i obaveze regruta u dijaspori, ali da se time ne urušava služenje vojske. Možda bi bilo dobro da se detaljno prouče zakonska rešenja iz drugih zemalja, poput Grčke ili Turske – kaže Galović.
A kako je u ovim zemljama rešeno pitanje služenja vojske za dijasporu? Goran Janićević ima odgovor:
– U Turskoj građani iz dijaspore plaćaju 4.400 evra i imaju obavezu da prođu jednomesečnu obuku koja može biti praktična ili teoretska. Upečatljiv je i primer Grčke koja svoje građane u dijaspori oslobađa vojne obaveze ukoliko imaju prijavljeno stalno mesto boravka u stranoj zemlji ili duže od sedam godina imaju radnu dozvolu i stalan posao u inostranstvu. Sve do 45 godine života Grcima koji žive u dijaspori i nisu služili vojni rok ograničen je boravak u domovini na šest meseci, što verujem da i nije neko poteškoća za najveći broj ljudi.
Smatra da će pitanje modela obaveznog služenja vojnog roka za dijasporu biti i najveći izazov za državu.
– U ranijem periodu nije to bilo rešeno na najbolji način i zato smo imali mnogo neprijatnih situacija. Zato državni organi treba da sarađuju. Ako neko odluči da ode iz Srbije i sreću u životu potraži negde drugde, ne treba da bude kažnjen nekom birokratskom odlukom i strahuje od posete svom zavičaju – poentira Janićević.
Prekršajne kazne
Đorđe Trifunović koji je u vreme postojanja obaveznog služenja vojnog roka bio na mestu predsednika Vojnog suda u Beogradu ističe da se u vreme postojanja vojnog pravosuđa u SFRJ i SRJ, oko jedna trećina svih dela odnosila na vojnu obavezu.
– Prema onima koji su izbegavali tu obavezu izricane su najčešće uslovne osude, a u ponovljenom delu i kazne zatvora. U ove postupke uključivana su i lica koja su vršila zloupotrebu službenog položaja u postupku regrutacije i sistematskih pregleda – ističe Trifunović i dodaje da tu treba razlikovati izbegavanje regrutacije i izbegavanje poziva za služenje vojnog roka od bekstva vojnika za vreme služenja vojnog roka.
– Problem neodazivanja regrutaciji i na služenje vojnog roka, može se rešiti prekršajnim kaznama, a bekstvo bi moralo biti tretirano kao krivično delo. Trebalo bi posebno urediti mogućnost nesluženja vojnog roka zbog „prigovora savesti“, kada je to opravdano, u kom slučaju se može uspostaviti obaveza isplate naknade u vrednosti troškova države za služenje vojnog roka jednog vojnika – predlaže Trifunović.
Bar osnovna obuka
Predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije, general-potpukovnik u penziji Milomir Miladinović kaže da bi najbolje rešenje bilo da svi vojno sposobni regruti iz dijaspore završe bar osnovnu obuku:
– Iz te grupe bi se, kao i ranije, izuzimali određene kategorije kao što su doktoranti, hranioci porodica privremeno zaposleni u inostranstvu…
Sutra – Vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiji (4): U uniformu po tradiciji
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
