Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je krajem januara, nakon redovnog godišnjeg referisanja o rezultatima rada oružanih snaga za 2020. godinu, da bi u Srbiji moglo da bude vraćeno obavezno služenje vojnog roka. Vučić je objasnio da će se pre konačne odluke o tome ipak povesti šira javna rasprava.
Resorni ministar odbrane i potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Stefanović izjavio je pre nekoliko dana da bi to moglo da se dogodi već na jesen ove godine. U temi broja “Vesti” se bave istraživanjem da li je Srbiji potrebno vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, koliko bi se ta obaveza razlikovala od one ukinute 2010. godine, ali i na koji način bi to uticalo na mlade u dijaspori.
Obavezan vojni rok zvanično je ukinut septembra 2010, a formalno je počeo da se primenjuje od 1. januara sledeće godine. Od tada se vojska u Srbiji služi isključivo na dobrovoljnoj bazi, dok su za starije od 18 godina ostale obaveze uvođenja u vojnu evidenciju i služenja u rezervnom sastavu.
Ova tematika je rešena Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi – regrutima, ženama i licima u rezervnom sastavu koja su izvršila civilnu službu ili odslužila vojni rok bez oružja.
U praksi za služenje vojske danas se mogu prijaviti svi građani Srbije između 19 i 30 godina starosti, vojni rok traje šest meseci, a neretko, na osnovu posebne godišnje naredbe predsednika države, obuka je upola kraća.
Za razliku od ranije prakse, svi zainteresovani se prijavljuju u jedan od pet regionalnih centara: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac ili Valjevo.
Uz opšti uslov da su državljani Srbije i da su zdravi, kandidati moraju da ispune i neke specifične uslove: da se protiv njih ne vodi krivični postupak, da nisu pravosnažno osuđivani za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti ili zatvorskom kaznom dužom od šest meseci. Posle detaljnog lekarskog pregleda i psihološke selekcije, obuka se izvodi u jednom od dva specijalizovana centra za obuku.
Regruti za to vreme imaju regulisano zdravstveno osiguranje i dobijaju platu koja je oko 150 evra mesečno. Ispostavlja se da ovakav sistem ipak ne funkcioniše.
Vojska Srbije iz godine u godinu ima deficit novih kadrova, a istovremeno i sve manje onih u aktivnom rezervnom sastavu. Upravo su ovo ključni razlozi koji su opredelili Klub generala i admirala da pre tri godine prvi zatraže vraćanje obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji.
Predsednik Skupštine ovog Kluba, general u penziji Milomir Miladinović kaže za “Vesti” da je takav potez nužan i kako bi Srbija u budućnosti bila sposobna da odgovori svim bezbednosnim izazovima.
– Bezbednosne prilike danas i pre deset godina nisu više iste. Podsetiću da su u ovom periodu Severna Makedonija i Crna Gora ušle u NATO, da su sve glasniji pokušaji izmena Dejtonskog mirovnog sporazuma kojima bi Republika Srpska izgubila sadašnji status, ali i da je Srbija suočena s pitanjem Kosova, jer s jedne strane je sve više podrške toj “nezavisnosti”, sve otvorenije se priča o ujedinjenju Kosova i Albanije, a istovremeno se otvoreno ne poštuju potpisani ugovori Beograda i Prištine, mada je Evropska unija bila garant njihovog sprovođenja – ističe general Miladinović.
On podseća da zbog zbog neobučavanja novih ili prestarevanja starijih vojnih obveznika, Srbija godišnje gubi gotovo 50.000 pripadnika rezervnog sastava.
– Za svaku zemlju to je resurs koji čini armiju u slučaju potrebe. I danas pričamo o žrtvovanju mladih ljudi na Sremskom frontu 1944. godine ili o podvigu 1.300 kaplara koji su zapravo povučeni s obuke i poslati u jedinice da komanduju čak i višim jedinicama. Takve situacije više nikada ne smemo sebi da dozvolimo – zaključuje naš sagovornik.
Dobro i loše strane
Govoreći i o mogućnosti vraćanja obaveznog vojnog roka, Vučić je kazao da takva odluka ima “dobrih i loših strana”.
Kao “mane” ovakvog predloga on je istakao da je to skup projekat zato što bi samo za obezbeđivanje objekata i ishranu budućih regruta država morala da izdvoji oko 10 milijardi dinara godišnje, a samo za objekte i ishranu trebalo bi osam milijardi i dodatnih 1,2 za buduće vojničke plate.
– Dobre strane toga jeste popuna garnizonih mesta koja su danas prazna i vraćanje života, posebno u manjim sredinama u Srbiji – naveo je Vučić.
Znanje i uspomene
Ministarstvo odbrane Srbije čini sve kako bi privuklo mlade da dobrovoljno “odsluže dug državi”. Tako u jednom od motivacionih flajera stoji i sledeće:
“Šta dobijaš dobrovoljni služenjem vojnog roka: otvaranje vrata za karijeru u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, stvaranje uslova za zaposlenje u MUP, agencijama za obezbeđenje i kod drugih poslodavaca, uspomenu za ceo život, znanje i veštine korisne za život i rad, nove prijatelje, ispraćaj u vojsku i ponosnu rodbinu, priliku da probaš čuveni vojnički pasulj.”
