Na prednovogodišnjoj priredbi srpske dopunske škole u Berlinu, o kojoj su “Vesti” već pisale, uživala je i porodica Arsović. Malene Lara i Tara su se obradovale paketićima, a mama Tamara i tata Danijel lepom programu koji su priredili učenici i druženju sa zemljacima. Ipak, najvažnije su Arsovići otkrili u razgovoru sa reporterom “Vesti”, a to je da se spremaju za povratak u Beograd.
Arsovići su se dobro snašli u Berlinu, ali sada već bacaju oko na srpsku prestonicu, kao destinaciju u koju će se vratiti i nastaviti porodični život.
Tamara Arsović je potpredsednica Saveta roditelja dopunske škole u Berlinu, prenosi:
– Dve i po godine sam u Savetu roditelja, a u Berlinu već 13 godina. U Savetu nije toliko bilo obaveza, ali je bilo puno nekih sitnih organizacija, koje smo zajedničkim snagama uspeli da realizujemo. U Beogradu sam završila ekonomiju i onda smo suprug i ja zajedno došli u Berlin. Imamo bliznakinje, Laru i Taru od devet godina, koje su ovde rođene i idu u treći razred. Odlučili smo se da se posle ovih 13 godina vratimo u Beograd i tamo započnemo novi život. Suprug Danijel je rođen u Berlinu, njegova majka je Nemica, ali je odrastao u Beogradu. Oboje se radujemo povratku u Beograd. Radila sam u struci, u finansijskom sektoru, prezadovoljni smo bili životom u Berlinu, ali nas Srbija i naš narod vuku da se vratimo – ističe Tamara.
Ona dodaje da je suprug Danijel sportista, bivši fudbaler, sada angažovan kao fudbalski trener.
– Čim ovde dobije odgovarajuće licence, moći će i u Srbiji da nastavi da se bavi trenerskim poslom. Ovde imamo mali privatni biznis, bavimo se taksi prevozom i iznajmljivanjem automobila, i taj posao ćemo zadržati i posle povratka u Beograd. Tako da ćemo, u prvoj, “eksperimetalnoj” fazi biti malo u Beogradu i malo u Berlinu, pogotovo suprug, dok ne vidimo kakve su poslovne mogućnosti za nas u Beogradu. Očekujem da se bavim poslom u svojoj struci i da nastavim gde sam stala pre dolaska. Iako smo u Berlinu imali sve dobro organizovano, shvatili smo da to nije naš život i sada ćemo pokušati u Beogradu – Tamara dodaje da su Lara i Tara spremne za život u Beogradu.
– Devojčice su presrećne, njima se mnogo sviđa život u Srbiji. Raduju se bakama i dekama i druženju sa našom decom i ostalim stvarima koje ovde nažalost nemamo.
Lara naglašava:
– Obradovala sam se paketiću, inače idem u školu u klubu Zlatni opanak, kod učiteljice Marije. U Berlinu mi je dobro, ali se ipak radujem preseljenju u Beograd, jer i tamo imam puno drugarica.
Tara se usaglašava:
– I ja se radujem preseljenju u Beograd, jer nam je tamo lepše nego ovde.
Onda je i tata Danijel dobio reč:
– Rođen sam u Berlinu, a već sa tri godine smo se preselili u Beograd, sa mojim bratom i roditeljima. Do 17. godine igrao sam fudbal za omladinski tim Čukaričkog, a onda sam došao ovde i u potsdamskom klubu Babelsberg igrao pet godina. Zatim sam, na poziv trenera, godinu dana proveo u Trebinju, igrajući za Leotar, u Prvoj bosanskoj ligi. Bilo je to fenomenalno fudbalsko iskustvo, u veoma lepom gradu, sa prijatnim ljudima. Posle toga, igrao sam još godinu dana u mestu Goslar u Donjoj Saksoniji i onda se vratio u Berlin. Zbog nekoliko povreda, posvetio sam se amaterskom fudbalu, pokrenuvši istovremeno privatni biznis. Već tri godine igram u veteranskoj postavi Herte – naglasio je Danijel, zadovoljan što se u Beograd vraća sa bogatim fudbalskim iskustvom.
Nije bilo teško
Sofija Penške je uz Helenu Ždrale vodila priredbu. Za “Vesti” je sažela utiske o svom voditeljskom iskustvu:
– Super je bilo voditi program, i uopšte nije bilo teško. Tekst sam dosta uvežbavala, ali ga nisam znala napamet, tako da sam nešto govorila iz glave, a nešto čitala. Idem u osmi razred u srpskoj školi, a učiteljica Mirjana je zaista super. Naučili smo ćirilicu i često razgovaramo o našoj istoriji. Obožavam da idem u Beograd, kod rodbine. Tamo provedem obično po dve nedelje. Ovde se puno družim sa drugaricama iz srpske škole, sa Helenom, kao i sa Teodorom i Viktorijom. Pored škole družimo se i privatno, u slobodno vreme – saopštila nam je Sofija.
Obožava srpski
Vangelina Penške je ponosna na ćerku.
– Sofija ima 13 godina i sad završava srpsku školu u kojoj je od prvog razreda. Mnogo voli srpsku školu i obožava da uči srpski, što joj veoma koristi jer može da priča sa rodbinom, posebno sa mojom sestrom koja živi u Beogradu. Ja sam ovde rođena, a moji roditelji su došli iz Sarajeva 1971. godine. Tata Petko Nešković je i dalje u Berlinu, dugo je radio u mašinskoj struci, kao bravar, a mama je umrla prošle godine. Iako sa suprugom kod kuće pričamo nemački, ja forsiram da ćerka što više vežba srpski, da bi mogla da se sporazumeva sa rodbinom u Bosni i Srbiji. Nastojimo da idemo svaki drugi raspust u moj zavičaj, leti radije idemo u Sarajevo, u kuću mojih roditelja, a ostalim raspustima i praznicima u Beograd. Leti je u Beogradu prevruće, a u Sarajevu je klima podnošljivija – kaže Vangelina, koja radi za veliku nemačku turističku agenciju TUI u poslovnici na Ku-damu.
