Vraćamo se u 18. vek

Oni koji su došli na vlast na krilima obećanja o boljem životu, većoj zaposlenosti, novim investicijama, podizanju kvaliteta života najviše su razočarali radnike jer su im oni dali najveću podršku. Petrašin Drulović, predsednik Samostalnog sindikata za više opština Zlatiborskog okruga, tvrdi da socijalni dijalog u Srbiji odumire, a nije bolje ni sa sindikalnim organizovanjem.
– Pošto nije bilo javne rasprave o novom zakonu, očigledno je da država u prvi plan stavlja poslodavce i sebe jer je ona najveći poslodavac, a radnike sa ovim predlozima novog Zakona o radu vraća u 18. vek. Radnici su se 1886. godine borili za tri osmice – osam sati rada, osam spavanja, osam slobodnog vremena. A danas radnici zbog straha da ne izgube slabo plaćena radna mesta rade od 12 do 16 sati. Neki rade svaki dan ne znajući za subote i nedelje, za državne praznike i bez nadoknade za taj rad. Minimalna zarada je oko 200 evra. Na tržištu radne snage je veliki broj nezaposlenih, pa su mali poslodavci vrlo osiono ponašaju. Radi se na crno, a često ispod minimalca – priča Drulović. – Predstavnici sindikata koji bi trebalo da štite radnička prava sede u skupštinskim klupama. Država je prethodnih godina radila na tome da nas razjedini, formirani su novi sindikati. Kod nas ne postoji Unija poslodavaca i mi nemamo s kim da pregovaramo. Poslodavci se žale na teške uslove poslovanja, a mnogi od njih su se za samo nekoliko godina debelo ovajdili. Stekli su kule i gradove. Odakle? Naravno preko radničke grbače. Školovana, a jeftina radna snaga omogućila im je da steknu kapital, a mnogi poslodavci koji su u vezi s političkom elitom mahinacijama su došli do velikog kapitala, pa bi i dalje da skidaju s radničkih leđa. Dotakli smo dno, đavo je odneo šalu, a mi iz sindikata smo se napokon ujedinili da spasemo što se spasti može.
Naš sagovornik i u brojkama potkrepljuje ni malo ružičastu priču.

– U Užicu je 1990. godine u industriji bilo zaposleno 16.600, a danas samo 4.837 radnika. Najteža situacija je u opštinama Nova Varoš, Priboj, Prijepolje i Sjenica. U ove četiri opštine broj nezaposlenih je premašio 20.000, a u opštini Nova Varoš je izvršena totalna deindustrijalizacija. U industriji je 1990. bilo zaposleno 4.228 radnika, a on sada iznosi samo 460 radnika. Zakon o privatizaciji je omogućio pljačkašku privatizaciju. Od 36 privatizacija u Zlatiborskom okrugu, čak 11 je poništeno zbog neispunjavanja ugovornih obaveza po čemu smo rekorderi u Srbiji. U poslednjih 20 godina u užičkom kraju nije bilo nove investicije, a u bivšoj državi smo bili visoko iznad proseka. Pričaju nam o razvoju malih i srednjih preduzeća, a uništeni su veliki sistemi. Za koga će oni raditi kad je sve uništeno?
Drulović je na pragu odlaska u penziju i sa setom priča o vrednostima starog sistema.
– U strankama je veći red za zapošljavanje nego u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Intelektualci su svoje znanje prodali strankama da bi dobili mrvicu vlasti i omogućili sebi bolji život. I mediji su svojim nekritičkim pisanjem pomogli, da se zapitamo šta ćemo ostaviti svojoj deci.
Ako se ne uspostavi socijalni dijalog i ako se ne postignu rešenja koja bi zadovoljila sve strane, naš sagovornik najavljuje ono što je poslednjih godina bilo nezamislivo.
– Radnika niko ne štiti. Na Zapadu postoje partije leve orijentacije, a kod nas stranke štite interese kapitala. Izaći ćemo na ulice, a ako je potrebno, organizovaćemo obustave rada i generalni štrajk – zaključio je naš sagovornik.