Godinama smo žalili zbog odlaska mladih i obrazovanih ljudi u beli svet, ali se situacija menja nabolje i u Srbiji duvaju neki novi i bolji vetrovi. Jer mladi stručnjaci svoje mesto za život sve češće vide u rodnom kraju. Naime, nedavno objavljeno istraživanje Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije navodi da Srbija tokom pet godina (2015-2019) beleži zapravo “priliv mozgova”.
Autorka ove studije Sandra Lajtner prateći stanovništvo po godinama i obrazovanju na bazi “Ankete o radnoj snazi za šest zemalja Zapadnog Balkana” došla je do zaključka da ovaj region karakteriše emigracija, posebno mladih ljudi s obzirom na nezaposlenost, ali da je u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji veći priliv od odliva visokoobrazovanih u dvadesetim godinama života, dakle nakon završetka studija.
Premijerka Ana Brnabić istakla je nakon objavljivanja ovog istraživanja da Srbija ulaže u obrazovanje i nauku kako bi se taj trend povratka nastavio. Ona je podsetila da je Srbija formirala Fond za nauku i da ulaže 100 miliona evra u naučnu i inovacionu infrastrukturu.
Isplatilo se ulaganje
– Istraživanje Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije pokazuje dobre rezultate povodom povratka mladih i obrazovanih u Srbiji. Zato ulažemo u obrazovanje i nauku – poručila je Ana Brnabić.
U analizi Bečkog instituta navodi se da odliv mozgova postoji i te kako u delu našeg regiona, odnosno u Albaniji, BiH i na Kosovu. Recimo, u navedenom periodu 40 odsto iseljenika iz Albanije bilo je visokoobrazovano, a mahom su emigrirali odmah nakon studija. Međutim, u istraživanju Bečkog instituta navodi se da je nasuprot raširenom verovanju ovaj proces krenuo suprotnim tokom u Srbiji, u koju se sve više useljavaju visoko obrazovani, i to najčešće u dvadesetim godinama života.
Digitalni ambijent
Vladimir Grečić, stručnjak i član Koordinacionog tela za ekonomske migracije, kaže za “Vesti” da je dobro što Srbija beleži pozitivan trend.
– Ublažava se problem odlaska mladih stručnjaka, što je svakako dobra vest. Prošle godine Vlada Srbije je usvojila strategiju o ekonomskim migracijama, a premijerka Ana Brnabić je dosta vukla napred, naročito kada je reč o stvaranju digitalnog ambijenta u našoj zemlji – kaže ovaj ugledni stručnjak i dodaje da je važna opšta klima koja se stvara u zemlji da bi se podstakao povratak mladih stručnjaka.
Prema njegovim rečima, Španija i Italija su ranije bile zemlje iz kojih se odlazilo, ali su vremenom taj trend preokrenule. Sličnu situaciju Grečić očekuje i sa Srbijom.
Zapad u otadžbini
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je mladim generacijama da treba da se koncentrišu na ostanak u otadžbini.
– Razlika se drastično smanjuje između inostranstva i onoga što imamo u svojoj zemlji. Vratio se Stefan Milenković (svetski violinista), vraćaju se inženjeri, drugi uspešni ljudi, koji ovde imaju visoku platu. Ali zato moramo da vodimo računa da im ne ostavimo visok javni dug i da imaju posao – ocenio je predsednik Srbije.
Programerima hiljade evra
Ono na šta bi naša zemlja mogla da računa jeste procvat IT sektora poslednjih godina. Već i vrapci na grani znaju da su zanimanja u IT industriji odlično plaćena, da kompanije gotovo svakodnevno traže čoveka više i da znanja i veštine iz ovih oblasti garantuju sigurnu budućnost. Nije više potrebno ići u Minhen ili London da bi mladi stručnjak dobio dobru platu.
Samo letimičan pogled na plate programera u Srbiji je dovoljan da se kaže blago onom ko radi u IT sektoru. Jer prosečna plata programera je 1.225 evra, a najveća 7.500 evra koliko je plaćena pozicija softver inženjera u Beogradu. U Nišu na primer, najveća plata u IT sektoru je oko 3.500 evra.
Plate u IT industriji najviše zavise od godina iskustva, pa prosečna zarada senior programera iznosi 1.724 evra, dok medior programeri zarađuju 1.144 evra, a juniori 736 evra.
Iako senior programeri spadaju u grupu zanimanja koja su u deficitu, najviše raspisanih oglasa u 2020. je bilo za medior programere (65 procenata od ukupno raspisanih IT oglasa za posao).
U proseku najbolje plaćen IT centar u Srbiji je Beograd sa prosekom od 1.664 evra, sledi Niš sa 1.229 evra, Kragujevac gde je prosečna plata 1.196 evra, pa Novi Sad sa platom od 1.104 evra i Subotica gde je prosek 831 evro.
Programeri spadaju u najtraženije stručnjake širom planete i u red najplaćenijih kako u Srbiji tako i u drugim zemljama Evrope i sveta. Ekonomista Danilo Šuković ističe da im priroda posla daje mogućnost da biraju da li će raditi od kuće ili kao stalno zaposleni u nekim od najvećih multinacionalnih kompanija.
Ostaju s porodicama
Mnoge zemlje u svetu poput Amerike, Švajcarske, Slovenije ali i Turske prinuđene su da uvoze kvalitetne programere. Međutim poslednjih godina većina mladih IT sručnjaka ostaje u Srbiji, jer su šanse za zaradu odlične. S druge strane, ovi stručnjaci ostaju zajedno sa svojim porodicama, što je dodatna prednost.
Priliv 90.000 diplomaca
Kako je za specijalizovani portal “Biznis.rs” naglasio prof. Mihail Arandarenko sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je i konsultant istraživanja zadužen za srpsko područje, za fenomen povratka mozgova postoje tri verovatna objašnjenja.
Prvi glasi da je reč o našim studentima koji su se po sticanju diploma u inostranstvu vratili u Srbiju. Drugi razlog mogao bi biti priliv mladih iz regiona, poput Bosne i Hercegovine, koji dolaze u Srbiju radi obrazovanja i u njoj i ostaju. Treći faktor mogao bi biti priliv visokoobrazovanih stranaca koji dolaze u zemlju.
Prema rezultatima istraživanja, u Srbiju je u periodu 2015-2019. pristiglo oko 90.000 visokoobrazovanih ljudi više nego što je iz nje otišlo.
Spasen ogroman novac
Odliv radne snage, naročito visokoobrazovane, predstavlja gubitak velikih suma novca. Tako se promena trenda, odnosno povratak i useljavanje diplomaca u Srbiju pozitivno odražava na srpsku ekonomiju koja je prošle godine zabeležila najmanji pad u Evropi od jedan odsto, i to usred svetske krize koju je izazvala pandemija.
Ekonomista Federiko Fubini procenjuje da su zemlje istočne Evrope i Zapadnog Balkana ubrizgale više od 200 milijardi evra samo u nemačku ekonomiju iseljavanjem obrazovanih i obučenih mladih radnika od 2009. do 2015. godine.
Ovu procenu iznosi i Elison Karager, stručnjak za ekonomska pitanja na Zapadnom Balkanu i u zemljama bivše Jugoslavije, u analizi koju je o posledicama odliva mozgova iz našeg regiona i sa istoka ka zapadu Evrope sačinila za američku zadužbinu Karnegi. Na čelu ovog vrlo uticajnog instituta bio je do sada Vilijem Berns koji je upravo postavljen za direktora CIA.
