– Kad sam videla more i visoke talase bilo me je mnogo strah, mogli su me odvući u dubinu, a onda sam svaki dan išla na kurs plivanja, sada plivam i nimalo me nije strah – uzbuđeno govori devetogodišnja Anđela.
Ali, nije samo plivanje bilo na rasporedu. Francuski humanitarci-volonteri smislili su još mnogo toga, pa to ozbiljno nazvali Letnje olimpijske igre, što znači da se svakodnevno sportski nadmetalo: ko će brže, više, snažnije?
Mališani su podeljeni u pet ekipa sa po osam takmičara, pa juriš na sve, stiglo se i do kamena s ramena, i skoka udalj, i sprinta u vodi, sprinta na zemlji, budući arhitekti gradili su dvorce od peska…
AdresaSvi dobri ljudi koji žele da se pridruže pomaganju žitelja kosovsko-metohijskih enklava mogu uputiti ček naslovljen na Solidarite Kosovo, na adresu: |
– Ovde, u Crnoj Gori, stekao sam mnogo prijatelja. Moram da se pohvalim moja ekipa je najbolja, mi smo pobednici. Svi moji takmičari trče mnogo brzo, brži se nego oni u mom selu – ponosan je Marko (14), kapiten najbolje plasirane ekipe.
Tu, u Čanju, prvi put u životu kosovska dece uskočila su na brod i doživeli pravo krstarenje. Obišli su Petrovac i Budvu, u neverici da sve može biti tako i toliko slikovito i čarobno.
S mnogo nestrpljenja očekivali su Ostrog, veličanstveni, najlepši manastir na Balkanu, iz u 17. veku. U nemoj tišini, svi su se prekrstili i bogu pomolili, a i svako u sebi želju rasprio. A onda je zazvonilo za povratak domu svome. Moralo se žuriti, pre mraka da se stigne. Jeste, takvo je pravilo u srpskim enklavama.
Krila za nove akcije– Hvala svim dobrim ljudima koji su svojim prilozima omogućili da ovoj deci upriličimo nezaboravan doživljaj. Na rastanku su se mešali osmesi i suze, i dece i nas odraslih. Mi se trudimo da ispravimo nepravde civilizovane Evrope, a kad suočimo sa radošću ove dece, dobijemo krila za nove akcije – saopštava Arno Gujon, osnivač i čelnik Udruženja Solidarnost Kosovo. |
