Vera Matović za sebe kaže da je radoznala po prirodi, pa se uvek trudila da nauči što više. Kada je rođak njene mame u selu Samaila kod Kraljeva kupio motor, ona je poželela da nauči da ga vozi. Vozila je motor po seoskim sokacima, naravno bez dozvole, jer je tada imala 14 godina.
– Bila sam dobro dete, pa su me roditelji poslali kod dede i babe, tačnije kod maminih roditelja da budem s njima, jer su ostali sami kada je moj ujak otišao u vojsku. E, tada sam naučila da vozim motor, ali nikada više posle toga nisam sela na njega. Uvek sam se trudila da naučim nešto novo bez obzira na to da li će mi to u životu trebati ili ne. Tako mi je kum pokazao kako da pucam iz puške, pa sam i to naučila, iako se oružja užasavam – priseća se Vera.
U školi, kako među vršnjacima tako i među nastavnicima, bila je omiljena. Uvek uredna, u besprekorno čistoj garderobi, redovno je bila higijeničarka u razredu koja je drugarima pregledala nokte, ruke, sveske… Nosila je lepe haljinice i zanimljive frizure.
– Bili su divni ti dani kada sam postajala tinejdžerka. Mama mi je uglavnom šila haljine, i ovu belu haljinicu koju nosim na slici ona je sašila. I od nje sam krala znanje – prvo sam naučila da ušivam dugmad, pa onda i sve ostalo. Prvu haljinu koju sam sebi sašila još čuvam. I danas, uvek prepravljam garderobu koju kupim, i to sama na svojoj mašini. Imala sam dugu kosu, jer tada nije bilo pristojno odseći kosu. Nisam plela kike, već sam je upredala i bilo je to vrlo efektno.
