U Beogradu je promovisana knjiga novinara i pisca Luke Mičete “Karađorđe”, kako je rečeno, “epske freske” o srpskom vođi Prvog srpskog ustanka i rodonačelniku dinastije Karađorđević, čuvenom Voždu.
Ova opširna i sveobuhvatna biografija jedne od najznačajnijih ličnosti u srpskoj istoriji smeštena je u evropski kontekst revolucionarnog 19. veka. Do Karađorđa je Srbija bila u Evropi, kako je rečeno, ali nije bila evropska zemlja. Od Karađorđa ona počinje ponovo da dobija evropske obrise. Karađorđe je zauvek promenio i ram i sliku Srbije. Ako bi se kao merilo među ljudima uzimali intenzitet strasti, snaga volje i veličina cilja, onda se, u tom dobu, s Karađorđem može meriti samo jedan čovek – Napoleon!
“Uvek na čelu, sa opancima na nogama i puškom o ramenu, prek, odlučan i hrabar”, donosio je Srbima pobede a među Turke sejao strah. Ova orkanska priroda, budeći u narodu strast za slobodom, postigla je cilj koji je Vožda uzdigao do nacionalne, evropske veličine. Pojavio se iz tame vremena i urastao u život i povest svog naroda.
Kako je navedeno, Karađorđe, uz Svetog Savu i cara Dušana, predstavlja stožer srpske istorije uopšte.
Zoran Kolundžija, osnivač izdavačke kuće “Prometej”, koja je izdala knjigu, rekao je da je u knjizi Karađorđe predstavljen kao “nacionalna veličina i heroj svog doba”, dodavši da je reč o “epskoj povesti o srpskom voždu”.
Politikolog Antropolog Ljubomir Kljakić istakao je da je Mičeta “na pravi način dočarao jednu značajnu i veliku epohu”.
Mičeta je napisao pravu ‘šekspirijansku dramu’, mada sam siguran da ni Vilijam Šekspir ne bi mogao da zamisli takvu sudbinu kakvu je imao Karađorđe. To je dramatična priča slobode i izdaje. Luka je pouzdan znalac jer nije preskočio nijedan pouzdan istorijski izvor za epsku fresku o Đorđu Petroviću”, naveo je Kljakić.
Autor Luka Mičeta rekao je da je u knjizi opisano i vreme slavne dinastije Nemanjića, dodavši da Srbiji nije bilo lako da skoro pet vekova bude pod okupacijom orijentalne sile.
On je naveo da je srpsko stanovništvo u to vreme bilo pretežno nepismeno i istakao da se kao autor istorijske knjige trudio da sačuva kulturnu baštinu Srbije – od manastira Manasija, preko Gračanice, do Studenice.
Godarov primer
Luka Mičeta se prisetio da je kritikovao svog tadašnjeg kolegu Bogdana Tirnanića Tirketa da se on ne bavi objektivnim novinarstvom.
– Onda je on mene pitao da li znam šta je reditelj Žan-Lik Godar rekao o objektivnom novinarstvu. Tada nisam znao Godarovu definiciju koja glasi: “Objektivno novinarstvo je kada se u programu emituje Adolf Hitler jedan minut i odmah zatim Jevreji isto minut.” Ja mu kažem da to jeste istina, tačno je, ali nije pošteno. E, zato mislim da sam napisao jednu poštenu knjigu – kazao je Luka Mičeta.
