Stanovnici ulice Simplon, u kojoj se nalazi hram, ali i naše kafanice i prodavnice, zbog čega bi mogla poneti i ime Srpska ulica, navikli su na to vrelo života. Međutim, ima i onih koji prvi put dođu među Srbe, osvedoče se u toplinu, širokogrudost, spontanu bliskost sa svakim dobronamernikom, pa nastave da dolaze.
– Ja sam ovde, među vama, drugu godinu zaredom – prijavljuje se Francuskinja Mari Deplešan.
Mari je poznati francuski pisac za decu i odrasle, novinar, scenarista, dobitnik nagrada. U ulicu Simplon došla je u društvu prijateljice Merime Trailović, poreklom iz Petrovca na Mlavi.
– Upoznale smo se pre mnogo godina i odmah se našle, kao da smo od iste loze – primećuje Merima.
A Mari blista. Oduševljena svim što joj pogled dotakne.
– Jesam, ja sam prijatelj Srba. Stvarno ste mi dragi. A tek koliko volim vaše kulinarske specijalitete! Prasetinu, sarmu, torte. Uh! Sve to mnogo volim! Lepi su i vaši običaji. Evo, gledam koliko je ljudi došlo u ulicu Simplon i ušlo u crkvu, svako kupi i pali sveće. Vidim mnogo male dece. Gledam kako su svi vedro raspoloženi, svako nekom nešto dovikuje, svakome čaša u ruci, svako svakom nazdravlja. To je divno!
Dodala je Francuskinja Mari i ovo:
– Nas dve mnogo razgovaramo, dotičemo sve teme, prošle smo kroz vašu istoriju i sudbinu. Istina, ne poznajem ja sve Srbe, ne mogu da donesem sud o tome kakvi ste u globalu. Ipak, mogu reći da cenim vašu kulturu, uživam u vašoj kuhinji i ne bih ni za šta menjala moju prijateljicu Meri i sve njene prijatelje.
