Milisav – Mića Aleksić, već nekoliko decenija lider dijasporskih aktivista, kaže da je tuga zavladala među njima. U Parizu je preko medija saznao za vest o preseljenju patrijarha Irineja u carstvo nebesko i prisetio se svojih susreta s velikanom pravoslavne vere, a prvi komentar mu je bio: “Voleo je ljude, dijasporce i Kosovo.”
Mića se seća susreta s velikanom naše pravoslavne vere i svako viđenje s blaženopočivšim patrijarhom Irinejom pamti kao da je juče bilo.
– Nekoliko puta sam imao privilegiju susreta i viđenja s Njegovom svetošću. Ruku bih mu poljubio. Dešavalo se to u Beogradu, ali i mom selu Gorjanima kod Užica, bili smo gosti na ručku kod vladike Teodosija, on je iz mog kraja. Sećam se, pričalo se ne samo o veri, crkvi, već o svemu, o ljudima, o životu – seća se Milisav.
Sledeći put Milisav Aleksić je patrijarha sreo i s njim razgovarao u Beogradu, za vreme Skupštine dijaspore i Srba u regionu.
Posvećen rasejanju
– Kad je patrijarh Irinej izašao za govornicu, poseban je akcenat stavio na gajenje srpskog jezika i kulture zemlje porekla. Znao je da živimo hiljadama kilometara daleko od matice, a osećao da smo u srcu blizu otadžbini – priča Milisav.
Na red je došao treći susret, pa četvrti, peti…
– U to doba veoma je aktivno delovalo Ministarstvo za dijasporu Srbije, pa je patrijarh negovao dobre kontakte sa ljudima zaposlenim u tom ministarstvu. Imao sam tamo svoju kancelariju, bio sam poverenik Ministarstva dijaspore. Nekoliko sastanaka s nama patrijarh Irinej posvetio je samo dijasporcima i veoma se strasno interesovao za zemljake u rasejanju, mnogo mu je bilo stalo da se veze matice i mesta našeg življenja u inostranstvu, stalno učvršćuju – pamti dijasporski lider Milisav Aleksić.
Predani rad
Bez obzira koliko je poštovao, cenio i voleo prethodnog patrijarha Pavla, Milisav Aleksić nikad nije dobio priliku da ga upozna.
– Mnogo mi je žao, naš Pavle je bio svetac na zemlji. Od njegovih silnih obaveza nije bilo lako doći do njega, a moje posete Patrijaršiji počele su tek kasnije, po ustoličenju njegovog naslednika patrijarha Irineja. Veza mi je bio i episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije, on je iz mog je kraja – govori Milisav.
Posebno je izdvojio da je patrijarh Irinej zaista voleo naše ljude.
– Bolje je reći svoje, jer smo svi mi bili njegovi. Predano je radio na očuvanju srpske crkve bilo gde da se nalazi. Osećalo se da ga je narod voleo, a to je razumljivo jer je bio čovek iz naroda i za narod – zaključuje Milisav Aleksić
Kosovo nosio u duši
Milisav Aleksić kaže da je patrijarh Irinej uvek davao dobre savete.
– Svi znamo da se za mnogo stvari konsultovao sa državnom vlasti. Posebno je bila upečatljiva njegova briga o Kosovu, nikako nije mogao prihvatiti da se ono izgubi i uvek je ponavljao: “Razgovarati, razgovarati” – seća se Milisav Aleksić.
Prošao je kroz carska vrata
Reditelj Emir Kusturica se oprostio od preminulog patrijarha Irineja.
“Smiren i uspravan naš patrijarh je prošao kroz carska vrata i kao jedan od retkih među nama, otišao nepovišena glasa, nije ostavio svađe, teške rasprave i muku koju naš mentalitet često izgura u središte našeg života. Vera u život večne duše je živa i ako pomislimo ko je od nas najspremniji za života bio da ode, setimo se njegovog lika koji nam govori kakvi bi trebalo da budemo za života da bi nas smrt vinula u visine nebeske”, poručio je Kusturica.
Iz Jevanđelja na čelo SPC
Do izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve, naslednika preminulog patrijarha Irineja, njegove dužnosti obavlja Sinod, kome predsedava mitropolit s najdužim episkopskim stažom, a to je vladika dabrobosanski Hrizostom.
Izbor patrijarha sprovodi se u roku od tri meseca. Pravilo je da izbornoj sednici Svetog arhijerejskog sabora prisustvuje najmanje dve trećine arhijereja, a njoj predsedava najstariji episkop po rukopoloženju ili hirotoniji. Kad je 15. novembra 2009. godine preminuo Njegova svetost patrijarh srpski Pavle, najstariji episkop bio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji se upokojio 30. oktobra ove godine.
Arhijereji u slučaju sprečenosti mogu da imenuju zamenike, a kandidati za patrijarha mogu biti svi aktivni arhijereji koji najmanje pet godina upravljaju eparhijama. Pravilo je da se patrijarh bira tajnim glasanjem pod svodovima hrama, a svakom izbornom krugu prethodi molitva priziva Svetog Duha. U sadašnjim uslovima, taj hram je patrijaršijska kapela Svetog Simeona Mirotočivog, povezana sa salom u kojoj zaseda Sabor.
Za izbor patrijarha biraju se trojica arhijereja koji dobiju više od polovine glasova članova izbornog Sabora. Glasanje se ponavlja dok se ne izaberu trojica kandidata s potrebnim brojem glasova. Kada se birao naslednik patrijarha Pavla, to su bili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, Irinej bački i Irinej niški.
Imena trojice vladika stavaljaju se u posebne zapečaćene koverte, a one u Jevanđelje koje se odnosi u oltar hrama. Izabrani duhovnik, neko od uglednih monaha, izvlači iz Jevanđelja jednu od tri zapečaćene koverte i predaje je predsedavajućem Izbornog sabora, koji je otvara i saopštava ime novog patrijarha srpskog.
Glasnim izgovaranjem imena izabranog patrijarha predsedavajući zaključuje izbornu sednicu.
Na tronu Svetog Save
Prema rečima doktora Jovana Janjića, profesora i biografa patrijarha Pavla, reč je o apostolskom načinu izbora srpskog patrijarha, koji je ustanovljen izmenama Ustava SPC 1967. godine da bi se u vreme socijalizma sprečilo necrkveno uplitanje u izbor poglavara SPC.
Drugog dana sledi uvođenje u tron u Sabornoj crkvi na Svetoj arhijerejskoj liturgiji koje se bez opredeljenog roka obavlja i u Pećkoj patrijaršiji, drevnom sedištu srpskih patrijarha.
