Sve je počelo pre godinu dana kada je Obama držao govor u Berlinu. Mladi američki kandidat hteo je da se obrati masi ispred čuvene Brandeburške kapije, ali je Angela to odbila. Navodno, nije htela da ljuti predsednika Džordža Buša. Obama joj to izgleda nije zaboravio.
Za Buša, Merkelova je bila heroina. Njen dugačak put od odrastanja u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj do kancelarke ujedinjene države bio mu je dokaz da sloboda uvek pobeđuje. Uvek je fascinirano slušao.
Merkelova se borila da dostigne takav nivo bliskosti sa Obamom, ali njih dvoje se često razilaze u osnovnim stavovima.
1. On želi jače napade protiv talibana u Avganistanu. Ona ne želi da šalje nemačke vojnike u nestabilnu zonu i odbija rat.
2. On želi da pošalje bivše "stanare" Gvantanamo beja u Nemačku. Ona nije pristala na takav plan.
3. On želi da spasi svetsku ekonomiju masivnim paketom "teškim“ milijarde dolara. Ona se plaši inflacije i otvoreno kaže da je "veliki skeptik“ prema vladinim podrškama posrnulih ekonomija.
"Vašington post" je u jednom tekstu ta razilaženja nazvao "diplomatskom tenzijom“, a Obama to i ne krije. Posle inauguracije 20. januara Obama je pustio nemačku kancelarku da čeka četiri meseca da bi se sreli i razgovarali.