"Vol strit žurnal" navodi da su se sankcije posebno negativno odrazile na nemačke firme.
Još jedan uzrok velike krize evrozone jeste usporavanje tempa ekonomskog napretka u Kini i drugim ekonomijama u razvoju. Treći uzrok je stvorila sama zona evra – on se sastoji u strukturnim problemima koji su ometali obnovu mnogih evropskih ekonomija, posebno u zemljama južne Evrope.
Pretpostavljalo se da će ovo biti godina kada će se evrozona izvući iz dužničke krize i kada će se ekonomski rast vratiti zajedno sa potrošačkom sigurnošću i radnim mestima, ali 2014. sve je krenulo drugim tokom, navodi list.
Posle serije tekstova u uglednim medijima da je na pomolu rasprad evrozone, portparolka Evropske komisije Anika Brajdhard u Briselu je morala da odgovara na pitanja novinara o mogućem izlasku Grčke iz zone jedinstvene evropske valute.
– Pripadnost evrozoni je neopoziva stvar – rekla je portparolka pozivajući se na član 140 Lisabonskog sporazuma.
– Nećemo da ulazimo u spekulacije i scenarija koji mogu da budu pogrešno protumačeni – rekla je druga portparolka Margaritis Šinas.
Evropska komisija je odgovorila na pisanje nemačkog lista "Špigl" prema kojem "nemačka vlada smatra da je takoreći neizbežno da Grčka izađe iz evro zone ukoliko vođa opozicione, radikalno levičarske partije Siriza Aleksis Cipras bude vodio vladu posle izbora, i odustao od politike budžetske štednje i prestao da otplaćuje dugove zemlje".
Ta informacija je izazvala kontroverzu u Nemačkoj, gde je ocenjena kao način pritiska kancelarke Angele Merkel i ministra finansija Volfganga Šojblea na grčke birače.
Grčki parlament je protekle nedelje raspušten a prevremeni izbori zakazani su za 25. januar. Prema anketama, Siriza je favorit na tim izborima.
Cipras želi da prekine politiku štednje koju su nametnuli zemlji njeni međunarodni kreditori EU, Evropska centralna banka i MMF, da bi joj dali oko 240 milijardi evra pomoći.
