Od pre dve godine, Dalibor, nakon putešestvija po Mađarskoj, živi i radi u Danskoj, u gradiću Horsholmu, koji je na pola sata vožnje udaljen od Kopenhagena, dok su majka Hajnalka i tri godine starija sestra Tamara u Zrenjaninu.
– Majka mi je Mađarica i zahvaljujući tome pre tri godine dobio sam mađarski pasoš, što mi je mnogo olakšalo kretanje po Evropi i boravak u evropskim zemljama. Od kako mi je pre petnaestak godina preminuo otac, preuzeo sam ulogu glave porodice jer je majka bolešljiva i rano je otišla u penziju. Igrao sam košarku, ali zbog povrede kolena, ona je sad u drugom planu – počinje priču uvek nasmejani Dača, koji se ovih dana odmara u rodnom Zrenjaninu.
– Horsholm je idiličan i veoma lep gradić, četrdesetak kilometara udaljen od Kopenhagena i mada ga mnogi smatraju za predgrađe velikog danskog grada, žitelji Horsholma ponosno izjavljuju da to nema nikakve veze i da je ovaj gradić okružen zelenilom i brojnim šumama i parkovima potpuno samostalan. Ovde sam se brzo navikao i prilagodio, mada govorim uglavnom na engleskom, koji svi govore, a pomalo razumem i progovaram na danskom.
Dobio sam posao u elitnoj privatnoj školi koja se zove SES (nešto kao sport eften skul) u kojoj se učenici, čiji roditelji za godinu dana školovanje izdvoje oko 20.000 evra, nakon završetka osnovne škole upoznaju sa osnovama sporta, često idu na ekskurzije i pripremaju se stičući različita znanja za nastavak školovanja. Neću da zvučim neskromno, ali ja sam prava atrakcija, omiljen sam i gotovo svakodnevno se slikam sa njima, s obzirom da sam ubedljivo najviši i štrčim među svima njima. Osim edukacije i pedagoškog rada, pomažem profesorima u njihovim svakodnevnim nastavničkim aktivnostima i može se reći da sam im solidan asistent, pa me cene i poštuju. U početku, kad su mi predložili ovaj posao, bio sam skeptik i nisam bio siguran kako ću se snaći budući da sam se do pre dve godine uglavnom družio s košarkaškom loptom, ali snašao sam se i zaista uživam i jedva čekam da se u septembru ponovo vratim – u jednom dahu ističe Dalibor, napominjući da još ne razmišlja o završetku sportske karijere, bez obzira na ozbiljnu povredu kolena.
Uželeo se mamine kuhinje– Sad malo uživam u rodnom Zrenjaninu, zaželeo sam se majčine kuhinje, a viđam se svakodnevno sa prijateljima iz detinjstva. Usput i oporavljam povređeno koleno jer voleo bih da igram košarku još koju godinu, ali posao u školi, koji sam izuzetno zavoleo, svakako je primaran i za mesec dana vraćam se u Dansku – dodao je na kraju Dalibor Micić, uz napomenu da i pored toga što ima devojku u Horsholmu, još uvek ne razmišlja o ženidbi i osnivanju porodice. |
