Zahtevom da Vojvođanin postane nacionalna pripadnost, partije severne pokrajine okupljene u Vojvođanskom frontu otvorile su politički front na koji je izašla i Srpska akademija nauka i umetnosti sa stavom da bi to bio “opasan presedan”, ne samo sa gledišta načelnih i suštinskih razloga, već i po načinu na koji se do ovog predloga došlo.
Pravnik i analitičar Dušan Kovačev ukazuje da prilikom popisa postoji prazna rubrika u kojoj svako može da upiše svoj identitet kako želi i kako se oseća, pa su neki upisivali da su Marsovci i Indijanci.
– Pitanje identiteta ne znači odmah i nacionalnost, jer identitet može biti regionalni, zavičajni, lokalni… Kod nas već pola veka svako može da se izjasni kako hoće, to je njegovo ljudsko pravo i ne postoji način da u tome bude sputan – pojašnjava Kovačev za naš list.
Ministarka otvorena za dijalog
Kovačev ističe, međutim, da nacija izvire iz jezika i istorijskog postojanja države.
– Zato, na primer, neko može da se izjasni kao Bavarac, jer je Bavarska bila nezavisna država, ali ne može kao Vojvođanin, jer Vojvodina nije postojala nikad kao posebna država – obrazlaže Kovačev zašto žitelji severne pokrajine mogu da iskažu samo regionalni identitet.
Izvršni odbor SANU se, kažu, sa čuđenjem upoznao s ovom idejom.
– Ne sporeći prava svakog pojedinca da se izjašnjava kako želi, smatramo da bi formulacija ovog predloga bila opasan presedan. Spremni smo da učestvujemo u naučno zasnovanim razgovorima, da obrazložimo stavove svojih članova i saslušamo druga mišljenja – saopštio je SANU, povodom zahteva Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i Vojvođanske partije Aleksandra Odžića da odrednica Vojvođanin i Vojvođanka na popisu stanovništva 2022. godine bude klasifikovana kao posebna nacionalna pripadnost.
Ako ga od SANU nema, razumevanje, kažu u VF, stiže od ministarke za ljudska i manjinska prava Gordane Čomić, kojoj su predstavili inicijativu o “pravu na slobodno izjašnjavanje i vojvođanski identitet” svih građana.
Ministarka, koja je iz Vojvodine, javnosti je poručila da je njeno ministarstvo otvoreno za dijalog o ovoj temi, ali i svim drugim temama u vezi sa popisom i obavezama Srbije prema Savetu Evrope.
Kao argument o nespornom “vojvođanskom identitetu” stranke koje imaju poslanike u pokrajinskom parlamentu ističu da posle raspada SFRJ veliki broj građana doživljava Vojvodinu kao Jugoslaviju u malom i kao svoj dom.
Zavičajna odrednica
U polemiku je Vojvođanski front ušao i sa direktorom Republičkog zavoda za statistiku Miladinom Kovačevićem, koji je prokomentarisao da će građani koji se na popisu budu izjašnjavali kao Vojvođani pri obradi podataka biti podvedeni pod kategoriju regionalna pripadnost, jer “Vojvođani ne postoje kao nacija”. Iz VF su uzvratili navodima da nijedna obrada podataka ne može biti važnija od garantovane slobodne volje građana da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti, od ustava i međunarodnih akata koji definišu slobodno izjašnjavanje i tačno upisivanje u popisni registar.
Vest o Vojvođanima kao naciji je, kako kaže lider LSV Nenad Čanak, senzacionalistički prikazana. On objašnjava da je to bila samo ideja o javnoj raspravi o dijalogu, koji je pokrenulo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava oko mogućnosti da se izrazi identitet na popisu.
On je rekao da je u Jugoslaviji ovo pitanje bilo rešavano tako što su se ljudi izjašnjavali kao Jugosloveni, a sada te države nema, pa zato ima identitetske potrebe da se ljudi izjasne kao Vojvođani.
– Ne znam šta je tu sporno – zaključio je Čanak.
Inicijativu dve stranke nije podržao potpredsednik SVM i šef poslaničke grupe SVM u Narodnoj skupštini Balint Pastor.
– Mi smo se uvek zalagali da svako ima pravo da se izjašnjava kao pripadnik nacije prema svom osećanju i od tog principa ne odustajemo. Međutim, vojvođanska nacija ne postoji, postoji Vojvodina kao zavičajna odrednica – rekao je Pastor.
Nepotrebna politizacija
Inicijativu o novoj naciji Vlada AP Vojvodine vidi kao nedopustivo nametanje neistinitih odrednica o nacionalnom izjašnjavanju koje zagovaraju ministarka Čomić i minorne stranke. Očekuju i reakciju Vlade Srbije i napominju da je ovo pitanje nepotrebno i neutemeljeno uvedeno u dnevnu politiku.
– Svakome je garantovano slobodno izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti, a regionalna pripadnost ne može, po komunističkom obrascu, biti zamenjena nacionalnom – ističe Vlada AP koja je posvećena jačanju srpskih nacionalnih institucija u Vojvodini.
Ističu da je jasno da se odrednica Vojvođanin i Vojvođanka neće, pri izjašnjavanju, vezivati za Mađare, Slovake, Hrvate…
– Zašto u takvim pokušajima učestvuje član Vlade Srbije kada se to izjašnjavanje, kao slobodno, može naznačiti u posebnoj rubrici i o kakvom društvenom dijalogu je reč kad teme otvaraju istomišljenici, a debata se ne vodi u parlamentima, već na zatvorenim partijskim sastancima sa kojih stižu cinična saopštenja – pita pokrajinska vlada.
Iz VF je stigla brzopotezna osuda premijera APV Igora Mirovića, jer, kako kažu, “ponižava građanke i građane Vojvodine koji su glasali ili podržavaju VF kao parlamentarnu opoziciju u Skupštini Vojvodine nazivajući ih “minornim”.
Mađari, najbrojnija manjina
Srbija, prema poslednjem popisu iz 2011. godine, ima 7.186.862 stanovnika. Najbrojnija zajednica su građani koji se izjašnjavaju kao Srbi, njih 5,9 miliona. Najbrojnija nacionalna manjina su Mađari 253.000 ljudi, potom romska zajednica sa oko 147.000 ljudi i Bošnjaci kojih ima više od 145.000 pripadnika. Inače, građani koji su se na prošlom popisu izjasnili kao Beograđani, Vojvođani, Šumadinci podvedeni su pod kategoriju “regionalna pripadnost”.
Pokušaji stari deceniju
– Pokušaj prikazivanja nacionalnog identiteta Vojvođana pojavio se 2011. godine na bilbordima s natpisom “I ja sam Vojvođanin”, postavljenim širom pokrajine – ukazao je Dušan Kovačev.
On je dodao da je to bila jednokratna i skupa akcija koja je na bilbordima i počela i završila se, ali do javnosti nikada nije stiglo ko je bio njen autor.
Višeslojni identiteti
LSV je 2019. podneo Skupštini Srbije predlog zakona o finansiranju Vojvodine kojim bi se promenio Ustav, a pokrajina dobila “punu autonomiju” pa čak i Poresku upravu. Nenad Čanak je još 2000. godine bio za najviši stepen autonomije, jer to pravo Vojvodini pripada “zbog specifičnosti njenog prostora, ali i iz istorijskih i ekonomskih razloga”.
Inicijativu da građani mogu da se izjasne kao Vojvođani sada obrazlaže i putem “višeslojnih identiteta”.
– Kandidovali smo temu šta sa ljudima koji imaju višeslojne identitete, a takvih je u Vojvodini mnogo, skoro polovina. Takvi identiteti su nastali zbog mešanja ljudi raznih vera, nacija, zavičaja – rekao je Čanak.
Polemika umesto objašnjenja
Ministarka Gordana Čomić, koja se inače retko pojavljuje u medijima, došla je u jutarnji program TV Prva da, kako je najavljeno, govori i o pomenutoj inicijativi. Međutim, osim polemike sa voditeljkom, ništa drugo se nije moglo čuti. Kada je urednica programa Marija Savić Stamenić tražila da odgovori na pitanje u vezi sa nacionalnom pripadnošću, Čomićeva ju je u više navrata kritikovala da nije pripremljena za emisiju jer nije čitala zakon.
– Umesto da odgovorite, vi napadate mene – kazala je Savić- Stamenić, a Čomićeva uzvratila: “Ne napadam, nudim da čitate.”
Na to je voditeljka rekla da kad bi čitala sve zakone niko od gostiju joj ne bi bio potreban.
