Ruski vojni učinak je dobar, ali zbog odsutnosti ideologije, Moskva nije napravila efikasne poteze na terenu, kaže Akram Karif, specijalista za odbrambena i bezbednosna pitanja.
Ruski rat u Ukrajini se odužio i verovatno će još potrajati, što nameće pitanja o načinu na koji Rusija vodi rat i efikasnosti njenog oružja, kao i koliko je bila uspešna ili neuspešna u ostvarivanju svojih strateških ciljeva.
Alžirski novinar Akram Karif, stručnjak za odbrambena i bezbednosna pitanja i osnivač web stranice Mena Defense, koja se bavi vojnim pitanjima bliskoistočnog i severnoafričkog regiona, za Al Džaziru je govorio o procenama ruskog vojnog učinka, polemikama o upotrebi nuklearnog oružja, ratnim scenarijima i čemu to sve može da vodi.
“Najveći poraz Rusije od 1991. godine”
Šta znači povlačenje Rusije iz Hersona u vojnom smislu? Je li to taktičko povlačenje ili je u pitanju poraz ruskih snaga?
– Rusko povlačenje sa zapadne obale reke Dnjepar u gradu Hersonu smatra se gubitkom s vojne tačke gledišta i nije reč o taktičkom povlačenju, iako je cilj ovog povlačenja da se zaštite ruske snage u tom izolovanom području kojem su pretile poplave u slučaju eksplozije brane Kahovka.
Ne smatram da ovakav potez Rusije dolazi u kontekstu korišćenja pregovaračke karte sa Ukrajinom i može se reći da je ono što se dogodilo najveći poraz Rusije u borbi od 1991. godine.
Čuli smo brojne analize zapadnih stručnjaka koji su kritikovali ruski vojni učinak. Govorili su o neuspehu moskovskih strategija u vođenju rata, kao i o superiornosti zapadnog vojnog arsenala i obaveštajnih podataka u odnosu na rusko oružje. Šta mislite o tome?
– Ne može se reći da je ruski vojni učinak loš ili neefikasan, ali se ruska politička efikasnost smatra katastrofalnom. Ruski predsednik Vladimir Putin procenio je da bi ruska vojska mogla podneti teret “čistog rata” protiv neprijatelja koji brani svoju zemlju i može koristiti bilo koji metod za oslobađanje svojih teritorija.
To je bila greška Moskve od prvog dana, odnosno, nije sledila klasične planove 20. i 21. veka koji se oslanjaju na neutralizaciju logističkih mogućnosti neprijatelja, odnosno neutralizaciju neprijateljskih mogućnosti kretanja, korišćenja energije i njegovu sposobnost korišćenja komunikacijske mreža.
Ruska vojska na početku rata nije gađala učičnu, železničku, energetsku ili saobraćajnu mrežu, pa je snosila teret ove greške (prema vojnoj proceni, daleko od moralne procene rata). Time je dala ukrajinskoj vojsci, koja se pripremala poslednjih osam godina, priliku da vodi bitku protiv nje.
“SAD prodavale iluziju o nadmoći svog oružja”
Ima tvrdnji da je rat dokazao nadmoć zapadnog oružja u odnosu na rusko. Smatrate li da je to tačno?
– Ne slažem se sa stručnjacima koji kritikuju kvalitet ruskog oružja i smatraju ga neefikasnim. Ukrajinska vojska se efikasno suprotstavila ruskim snagama koristeći ruske vojne sisteme, uključujući sistem protivvazdušne odbrane S-300 i sistem protivvazdušne odbrane Buk, a oba sistema su proizvedena u Rusiji.
Takođe, najveći artiljerijski kapacitet činila je artiljerija nasleđena iz Sovjetskog Saveza, kao i oklopna vozila koja je koristila ukrajinska strana, a smatraju se oklopnim vozilima ruske proizvodnje.
Ono što je američka i zapadna podrška uopšteno dodala svemu tome je tehnologija, budući da je Ukrajina dobila moderne komunikacijske sisteme kao što je Starlink, koji se smatra jednom od najmoćnijih tehnologija danas unutar ukrajinskog vojnog sistema.
Prema mojoj proceni, SAD i zapadni svet prodavali su iluziju preko medija i vojnih stručnjaka o efikasnom oružju, poput oružja Džavelin i Stinger. Ukrajina je snabdevena desetinama hiljada komada tog oružja, ali je njegova efikasnost na terenu bila vrlo ograničena.
“Verujem da će Rusija produžiti ovaj rat”
Kako možemo oceniti učinak ruske vojske?
– Da bismo ocenili učinak bilo koje vojske na bojnom polju, prvo moramo pogledati ishod. Danas vidimo da je Rusija napala ukrajinsku vojsku sa oko 120 do 150 hiljada vojnika naspram oko 300 hiljada opremljenih i obučenih ukrajinskih vojnika. Bitka je počela, a odnos snaga je iznosio jedan ruski vojnik naspram dva ukrajinska vojnika.
Ako posmatramo broj poginulih, prema nekim izvorima, uključujući i samog ruskog predsednika Vladimira Putina, ishod je jedan poginuli ruski vojnik u odnosu na šest ukrajinskih vojnika. To nam pre svega otkriva koliko ukrajinski vojnici očajnički žele da brane svoju domovinu, dok nam sa ideološke tačke gledišta otkriva da se ukrajinska vojska oslanja na patriotski duh, i da se ukrajinski narod postrojava oko svoje vojske i prihvata gubitke, ma koliko oni bili teški.
Ruski vojni učinak je, prema mojoj proceni, dobar, ali odsutnost ideologije sa ruske strane nije joj omogućila da napravi efikasne poteze na terenu.
Ima li Rusija vojnih aduta koje još nije iskoristila u ovom ratu? Koji vojni scenariji su još mogući?
– Rusija može pokrenuti totalni rat protiv Ukrajine, tako što će napasti svu infrastrukturu kako bi paralisala živote civila i vojnog osoblja. Time bi se tempo eskalacije pojačao više nego sada, a to bi dovelo do kolapsa strukture političkog vodstva u Ukrajini, kao i prekida svih logističkih mreža u ratu te učinilo da prve linije ukrajinske vojske postanu slabije i podložne uništenju.
To ostaje jedan od mogućih scenarija koji nije isključen. Verujem da će Rusija produžiti ovaj rat i iskoristiti zimu za pomeranje i pozicioniranje, jer ima veću sposobnost manevrisanja i kretanja od ukrajinske vojske.
Takođe, očekujem da će ruska vojska krajem decembra pokušati da povrati neka područja ili da se vrati svom izvornom planu, a to je kontrola regiona Donbas.
