Glumac Voja Brajović dobio je nagradu za životno delo „Pavle Vuisić”. Dobitnik je i nagrade ovogodišnjeg filmskog festivala u Trebinju. Svodeći utiske o karijeri i glumi „nekad i sad“, Brajović ukazuje na to kako je kultura najjače oružje, i da ono što hrani ljudski duh – treba da bude prioritet.
O tome šta bi legendarni Pavle Vuisić o nagradi koja nosi njegovo ime danas rekao, Brajović ima više nego slikovit odgovor.
– Pa to me najviše i brine. Prvo, on nikada ne bi voleo da se nagrada zove njegovim imenom ili bilo šta. Čak i kada je intervju u pitanju, to je njegova supruga Mirjana zabeležila, i njegovu poeziju i misli. On govori o tome da ne daje intervjue zato što ne voli da laže – rekao je Brajović i dodao da se na intervju može gledati kao na neku vrstu prevare.
– On je bio izuzetno obrazovan čovek, izuzetan i svoj. Ja takve ljude smatram vrhunskim intelektualcima. Bio je tako autoritarna ličnost. Na setu, kada se snima, ako je on bio nešto nervozan i što se kaže namćor, mi svi zaziremo da još više ne utičemo na njegovo neraspoloženje – ispričao je glumac uz opasku da, kada je Vuisić bio raspoložen, to ne može opisati.
Tada su svi, kako navodi, svi isijavali radošću zbog njegove pozitivne energije.
– Zbog toga što je neka vrsta hiperprodukcije nekakvih beznačajnih tema, zato što je celokupna javnost zasuta, zatrovana šundom, kojekakvim rijalitijima, mislio sam da to i ne pomenem, pravo da vam kažem, to sve utiče na to da naša umetnost, nema tu snagu koja, pre svega, razlog da postoji, svaka tema koju mi igramo.
– Pa da se onda kaže kako je recimo Milan Srdoč napravio fantastičnu epizodu, ili Stole Aranđelović, da ne govorim o Bati Živojinoviću… – rekao je Brajović upoređujući nekadašnje vreme kada je sarađivao sa Vuisićem i sadašnje stanje na tom polju, dodavši da veruje da će biti bolje.
Kada je reč o aktuelnim angažmanima, Brajović kaže da bira uloge, ali i da one biraju njega jer, kako napominje, „nas je u ovim godinama sve manje”.
– Ako pokušam da na nešto ukažem što recimo reditelj propušta, a on propušta iz razloga što je i on dobio taj posao ne bi li nekako preživeo, i održao se, onda dolazi do nečega što nije nekakva kreativna situacija nego konfliktna situacija. To pokušavam da izbegavam – iskren je Brajović.
Kaže da je, naročito kada je pozorište u pitanju – težak za rad, jer bi voleo da, dodaje, sve što radi bude najbolje na svetu.
Strah u raznim oblicima
Govoreći o kulturi u doba epidemije koronavirusa, Brajović je izjavio da je država ta koja treba da shvati da je kultura najvažnija stvar i najjače oružje te države.
– Ako su samostalni umetnici ugroženi tako što ne mogu da rade, što ne mogu da održavaju svoj dar i svoju kondiciju, pogotovo kada su to muzičko-scenski umetnici, baletani, operski pevači, muzičari, glumci, reditelji pozorišta, onda država mora da im obezbedi prvo da prežive – smatra glumac.
– Slikar može da slika, pisac može da piše, naravno, slikaru treba galerija a književniku izdavač, ali ova živa, da tako kažem, umetnost je jako ugrožena, i njoj treba posvetiti pažnju. Ja sad kad bih imao nekakav recept, ja bih vam rekao, ali, da treba brinuti o tome – i te kako treba – kaže Brajović.
Koordinacioni odbor Udruženja dramskih umetnika Srbije je uspeo da se izbori da se prepozna potreba za uplatom tri minimalna lična dohotka za tri meseca, a sa takvim naporima, najavljuje Brajović, će i nastaviti.
Mišljenja je da u aktuelnoj situaciji, prioritet ne treba da budu fudbalski stadioni, ni kockarnice i kafići, već ono što neguje duh građana.
– Mislim da je strah nažalost dominantan u našem društvu i bez ove pandemije. I to strah od gubljenja posla, od korumpiranih ljudi, od nečega što ugrožava demokratsku svest -dodao je iskreno Brajović.
