Ognjen Amidžić period osnovne škole pamti kao najlepši.
Odrastao je u brižnoj porodici. Otac mu je bio novinar, a majka je radila u fabrici.
– Moje odrastanje je bilo divno, čitavo sećanje na to mi je baš, baš lepo. Evo, sad kad zamislim. Školovanje mi je bilo fantastično, naročito osnovna škola. Znači, stvarno mogu da se pohvalim time. Odrastao sam u divnom okruženju i u divnoj porodici, tu je uvek bilo puno neke pozitivne energije, uvek veselo, vedro. Ne znam kako da opišem to, možda sam rođen s nekom pozitivnom energijom, s tom nekom veselošću, pa se to prelilo na okolinu i sad, kad me pitaš o detinjstvu, mogu jedino da ti kažem da me za taj period vezuju najlepše uspomene. Period od rođenja pa do kraja srednje škole ne bih menjao – rekao je voditelj i istakao da je prednost odrastati u maloj sredini.
– Odrastati u manjoj sredini, kao što je Šabac, ima mnogo više prednosti od odrastanja u velikom gradu, na primer ta druženja, priče, doživljaji, mudrosti. To ne možeš imati u gradu. Bar ja tako mislim. Svuda sam išao pešaka, pet minuta do osnovne i osam do srednje škole, ne gubiš vreme u prevozu koje bi izgubio u većem gradu, kapiraš? Pa onda oni momenti kad ti baka i deka skoknu pa te čuvaju, pa preko kuće, sporta, sve do društva iz škole, stalno smo se igrali i bilo je posebno. Toliko je tih uspomena da ne mogu sad, kad me pitaš, da izdvojim jednu, da se sad nečega posebno sećam. Sećam se da mi je bilo lepo – ispričao je Ognjen.
Voditelj je bez oca ostao kada je imao 16 godina i to pamti kao najveću životnu tugu. Otac voditelja Ognjena Amidžića Zoran, ubijen je 9. oktobra 1991. godine na Baniji u Hrvatskoj, dok je obavljao novinarski zadatak sa kolegama.
Izveštavanje sa banijskog ratišta bio je njihov profesionalni zadatak. Mučki iz zasede, sa 200 metaka ispaljenih u automobil u kojem su bili, ubijeni su Zoran Amidžić urednik dopisništva RTS-a Šabac, Bora Petrović snimatelj, Dejan Milićević asistent snimatelja i Sretan Ilić urednik Radio Šapca. Ulica iz koje su krenuli na poslednji novinarski put od pre tri godine nosi njihova imena, a ispred medijske zgrade u “novinarskom kvartu sećanja” podignut je spomenik kolegama.
Ognjen Amidžič je bio taj koji je sestri i majci morao da saopšti tragičnu vest.
– U jedan sat posle ponoć policajci su zakucali na naša vrata. Dobili su zadatak od nadređenih da nam jave loše vesti. Saopštili su baš meni. Imao sam samo 16 godina i morao sam da kažem majci i sestri da je tata ubijen – rekao je Ognjen.
