Tvrdi da je Srbija, bez obzira na kritike opozicije, na dobrom putu do razvoja parlamentarne demokratije. Nestašluk poslanika i gađanje cipelama je ne nervira, mada priznaje da je u trenucima opstrukcija imala besane noći.
– U ovoj godini doneli smo oko 300 zakona i oko 100 akta. Parlament više ne da nije kočnica razvoju Srbije, već je podsticaj.
A šta je sa polovinom poslanika opozicije koji su nezadovoljni?
– Posao opozicije je da uvek kritikuje predsednika i vladajuću većinu i tu im se ne može ništa zameriti izuzev što ne govore istinu.
Iako tvrde da sve zakone donosi vladajuća većina i da se njihovo mišljenje ne poštuje?
– Primedbe shvatam kao osujećenje i nezadovoljstvo, jer je u jednom trenutku bilo procena da će parlament biti brana za funkcionisanje države.
Mislite na veliki broj stranaka u parlamentu?
– I na to, a i na "krhku" većinu. Ali znate, većina je većina.
Da li vam to što ste psihijatar pomaže da uspešnije vodite sednicu?
– Iako toga nisam svesna, sigurna sam da je tako. Naučila sam da slušam i tolerišem i da završavam posao brže. Osnovno pravilo psihijatrijske struke je da možete dati pravo pacijentu da govori o čemu god hoće i na način koji hoće, a vi slušate, ali ne reagujete emotivno već racionalno. Ako priča nešto što po vašoj oceni narušava atmosferu, trudite se da se to što pre završi.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 03.01.)
