Voće rekordno poskupelo: Kruške i breskve samo što ne kupujemo na komad, a evo koliko će koštati jabuke

Foto: Ilustracija/Pexels.com

Zbog slabijeg roda voće skuplje za 80 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ovo vide i kupci u radnjama gde se sezonsko voće sve češće kupuje na komad.

Cene poljoprivrednih proizvoda i one u ribarstvu u julu ove godine, u odnosu na isti mesec 2020. povećane su za 30,7 odsto, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku.

Rekorder u rastu cena, po statistici, jeste voće koje je u odnosu na isti mesec prošle godine skuplje za 84,2 odsto. Ovo jasno vide i kupci u Srbiji po cenovnicima u radnjama gde se sezonsko voće, kako kažu trgovci, sve češće kupuje na komad.
Razlog za ovako visoke cene je smanjena proizvodnja u Evropi i svetu, dok je Srbija imala pad prinosa zbog izrazite suše u jednom periodu, kaže profesor Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo.

Ovaj trend, dodaje, nije zabeležen kod svih voćnih vrsta. Recimo, kod jagoda je cena bila niža, trešnje su u otkupu bile i do 50 odsto jeftinije. Kako ističe, borovnica, malina i kupina su doživele cenovni procvat, tu je bio rekordan rast, a skuplje su i breskve zbog poremećaja na tržištu. Skočila je i cena kruške zbog loših vremenskih uslova u vreme oprašivanja.

– Krenula je berba jabuke gala, na veliko se prodaje za oko 40 evrocenti i to je dobra cena. Ali za zlatni delišes, koji tek dolazi, nudi se od 20 do 22 evrocenta, što je izuzetno niska cena jer je u Italiji ostalo dosta te sorte jabuke od prošle sezone. Očekuje se rast proizvodnje od oko 10 odsto u EU ali i rekordan rod jabuke u Srbiji. Plašim se ipak da će biti problema s plasmanom i cenom tog voća – ističe sagovornik.

Na pitanje do kada će potrošači skupo plaćati voće, on odgovara da je problem u tome što dok ono stigne do njih “prođe nekoliko ruku, a svi očekuju zaradu”.

– Tako realno imamo hiperprodukciju jabuke, a to se u radnjama ne vidi. Same zadruge bi trebalo da imaju svoja prodajna mesta, da naše voće ima prednost u odnosu na uvozno – kaže Keserović.

Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da su vremenski uslovi učinili svoje i da postoji deficit gotovo svih voćnih vrsta. Kada je reč o voću koje dolazi sa strane, razlog je i ogroman rast cena transporta zbog pandemije.

– Poslednje informacije pokazuju da jagodastog voća nema gotovo nigde u svetu. Svi su podbacili u proizvodnji – ističe jedan od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo. Podseća da je samo malina u ovoj sezoni koštala gotovo dvostruko više nego u 2020. dok je kupina sa 40 ili 50 dinara, po kilogramu, sada u otkupu dostigla cenu od 310 do 330 dinara. To se, međutim, ne može reći i za aroniju koja je ove godine ponovo izuzetno jeftina u otkupu zbog čega proizvođači odustaju od proizvodnje, kaže on.

– Aroniju su pre nekoliko godina potencirali trgovci i proizvođači sadnog materijala. Ali ona u svetu ima ravnu krivu tražnje. Koristila se u najvećem broju slučajeva kao podloga i bojadiser za sokove, ali postoje druge biljne vrste koje su jeftinije i više se koriste, tako da se aronija ne traži, a proizvođači imaju sve manje interesa da je gaje – objasnio je Leposavić.