Budući da voće sadrži obilje vitamina i pomaže u zaštiti od hroničnih bolesti, ono se podrazumeva kao obavezan deo zdrave i uravnotežene ishrane.
Uravnotežena ishranu preporučuje se svima. Tako se i dijabetičarima preporučuje da u svoju ishranu uvrste različito voće, ali lekari ih ipak upozoravaju da pritom budu oprezni s voćem koje ima viši glikemijski indeks.
Glikemijski indeks se upotrebljava za razlikovanje brzo od sporo metabolizujućih ugljenih hidrata. On pokazuje koliko brzo hrana koja sadrži ugljene hidrate utiče na nivo šećera u krvi kada se jede sama.
Britansko udriženje koja okuplja dijabetičare iz celog sveta objašnjava dodatno da se hrana sa visokim glikemijskim indeksom razgrađuje vrlo brzo prouzrokujući nagli porast nivoa glukoze u krvi.
Nagli skok šećera u krvi, naročito može da bude opasan za osobe sa dijabetesom jer je sposobnost tela da kontroliše nivo glukoze u krvi smanjena ili uopšte ne postoji.
U voće sa visokim glikemijskim indeksom ubrajaju se banane, pomorandže, mango, grožđe, suvo grožđe, urme i kruške.
Dok se voćem sa nižim glikemijskim indeksom smatraju šljive, bobičasto voće, kivi i grejpfrut.
Stručnjaci napominju da bi trebalo da se pazi da se ne upadne u zamku jer hrana sa visokim glikemijskim indeksom nije uvek loša i nije sva hrana sa niskim glikemijskim indeksom zdrava. Na primer, lubenica ima visok glikemijski indeks, a čokoladni kolač ima niži.
Drugi primeri hrane sa visokim glikemijskim indeksom uključuju šećer i slatku hranu, slatka bezalkoholna pića, beli hleb, krompir i beli pirinač.
