Sisačanka Ana Jelić biće upamćena po tome što je prva dobila presudu na Evropskom sudu u Strazburu za brutalno ubistvo supruga. Šezdesetogodišnjeg Vasu Jelića 5. novembra 1991. godine iz njihove kuće u Sisku odveli su ljudi u vojničkim uniformama i više se nije vratio kući. Te jeseni u Sisku je na taj način ubijeno više od 120 Srba. Ana je tek posle tri meseca obaveštena da je telo njenog supruga pronađeno u nekom žbunju, u predgrađu Siska. Patolog je zabeležio prostrelne rane glave i grudnog koša. Anu su pozvali u mrtvačnicu zbog identifikacije i, iako joj leš nisu ni pokazali, morala je potpisati da je to njezin Vaso. Sahranila ga je sledećeg dana na gradskom groblju Viktorovac.
|
Ubistvo i 12.000 evra |
Policija je podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica zbog Vasinog ubistva. Iako je bilo mnogo očevidaca njegovog hapšenja, ubice nikada nisu otkrivene. Ana je protiv Hrvatske vodila parnicu za naknadu štete. Tražila je 50.000 evra za duševne boli i 3.000 za izgradnju spomenika i izgubila spor pred svim sudovima u Hrvatskoj, uz obavezu da državi plati troškove postupka u iznosu od 6.000 evra.
Hrvatski sudovi zauzeli su stav da je reč o zastarelosti potraživanja ali i da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu ratnog zločina pošto "nije utvrđeno" da su Vasu odveli pripadnici vojske ili policije. Ana Jelić tek je tada stekla uslove da se obrati sudu u Strazburu, koji je presudio u njenu korist. Spomenuti sud je zaključio da je prekršen član dva Evropske konvencije o ljudskim pravima jer smatra da "vlasti nisu sledile verodostojne tragove o identitetu odgovornih počinilaca ubistva". Sud je odredio da Hrvatska mora da isplati Ani Jelić 20.000 evra odštete i 1.000 evra sudskih troškova.
